Puštanje u funkciju gasnog interkonektora Srbija – Bugarska dužine 170 kilometara, koji je u nedjelju pušten od Niša do Sofije, moglo bi dobro doći i BiH.
Dubravka Đedović Handanović, ministarka energetike Srbije, rekla je u nedjelju, između ostalog, da će ovo Srbiju staviti još više na tranzitnu mapu gasa Evrope.
“Milijardu i 800 miliona kubika gasa, koliki je kapacitet ovog gasovoda, moći ćemo da dodatno snabdevamo, odnosno pomažemo i snabdevanje zemalja centralne i istočne Evrope”, naglasila je Đedović Handanovićeva.
Ipak, kako kažu sagovornici “Nezavisnih novina”, BiH bi trebalo da gradi sopstvenu gasnu infrastrukturu kako bi ojačala sopstvenu mrežu.
Stručnjak za energetiku Almir Bečarević rekao je za “Nezavisne novine” da su Srbija i Bugarska ostvarile zavidan rezultat jer će sada dobijati azerbejdžanski gas.
“One su već otvorile vrata za ono što se može dešavati za dvije-tri godine, a to je da će potpuno nestati ruskog gasa u Evropi. Dobra stvar je da preko Srbije možemo dobijati taj isti gas. Ipak, u BiH ne postoji ni želja, ni volja, ni bilo kakva vizija toga da išta uradimo u vezi s dobijanjem gasa. Mi samo pričamo i ništa drugo jer niko ništa po tom pitanju ne radi. Ja sam još 2011. godine kao direktor ‘Bh. gasa’ bio u Turskoj, gdje smo izrazili želju kao prva zemlja u čitavoj regiji da kupujemo azerbejdžanski gas. Sada će svi u našoj regiji kupovati njihov gas, samo mi nećemo. Predsjednik Azerbejdžana Alijev je boravio u BiH i rekao da su otvorena vrata da se kupuje njihov gas, ali nema želje firmi da se krene u akciju. Evropa je donijela odluku, ruskog gasa uskoro neće biti”, istakao je Bečarević.
Na pitanje šta bi značilo dovođenje azerbejdžanskog gasa u BiH, Bečarević odgovara da je to potreba.
“Značilo bi da započne projekat Jadransko-jonskog plinovoda, koji trenutno koči Crna Gora. Ovaj plinovod bi išao od Albanije, preko Hrvatske, prema Evropi dalje, gdje bi se mi preko južne interkonekcije mogli priključiti jednostavno i u tom projektu je predviđen azerbejdžanski gas. Imamo Srbiju koja se uprkos prijateljskim odnosima sa Rusijom odlučila za azerbejdžanski gas jer su svjesni šta se može desiti za dvije-tri godine. Takođe, tu je i Bugarska odradila sjajan posao. Svi se pripremaju za mogući nestanak ruskog gasa, Mađarska se priprema, Hrvatska je odustala od ruskog gasa i povećava kapacitete na otoku Krku, Sjeverna Makedonija počinje kupovati azerbejdžanski gas. Svi se pripremaju, samo mi pametujemo, pričamo i ništa ne radimo. Ukoliko dođe do ovog scenarija, mi ćemo morati naći način da dođemo do nekog izvora gasa”, naglasio je Bečarević.
Nedeljko Elek, direktor “Sarajevo-gasa” iz Istočnog Sarajeva, kazao je da je otvaranje gasnog interkonektora Srbija – Bugarska dobro kako za Republiku Srpsku, tako i za BiH.
“Ipak, ono što godinama predstavlja problem jeste to što nemamo mrežu koju već oko 15 godina koče iz Federacije BiH, da cijev prođe ispod Drine i da riješimo taj problem. Tako je to sve vezano jedno za drugo, i dok se taj problem ne riješi nećemo ni mi moći biti konektovani na taj dio njihove mreže. Što se tiče cijena, mi i dalje imamo povlaštenu cijenu sa ‘Gaspromom’, tako da je ta cijena i dalje bolja nego ova po kojoj bismo kupovali azerbejdžanski gas. Mi od početka govorimo da želimo da spojimo gasnu mrežu i u Republici Srpskoj i u Federaciji BiH, a čiji gas ćemo da kupujemo to je stvar vremena, tržišta i politike”, naglasio je Elek.
