General Ratko Mladić, prvi predsednik Republike Srpske, Radovan Karadžić i još nekoliko visokih oficira Vojske RS pravosnažno su osuđeni u Haškom tribunalu kao “učesnici udruženog zločinačkog poduhvata, koji su planirali i izvršili genocid nad muslimanima u Srebrenici.
Ovakvoj presudi značajan doprinos, sudeći prema javnim reakcijama nekoliko britanskih funkcionera proteklih godina, dale su upravo vlasti te države, koje poslednje dve decenije otvoreno lobiraju da se srpske vođe tokom rata devedesetih u BiH osude za genocid u varošici na istoku Bosne.
Sve bi se ovo lakonski moglo pripisati kontinuitetu politike Londona prema Srbima, od devedesetih pa naovamo, da britanska vlada nije jasno upućena u to šta se dešavalo u Srebrenici letnjih meseci 1995. Zato se podsećamo dokumenata britanskog Ministarstva odbrane, sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, a koji govore da nije bilo nikakvog planiranog udruženog zločinačkog poduhvata, niti genocida.
Ovi papiri su objavljeni na sajtu Nacionalnog arhiva Velike Britanije, čiji su operativci sa terena u Srebrenici tih dana slali izveštaje centrali u London, koji su sabrani na oko 200 strana. U njima se opisuju događaji koji su prethodili dešavanjima u Srebrenici i reakcije holandskog bataljona UN nakon ulaska srpske vojske.
U ovim izveštajima operativaca jasno se navodi da Pale, kako oni oslovljavaju vlasti RS, nisu imale nikakav plan da osvoje enklavu Srebrenica, već da je do napada došlo na inicijativu lokalnog komandira.
– Napad su isprovocirale snage Armije BiH iz Srebrenice, koje su protekla tri meseca konstantno napadale srpske položaje i trase snabdevanja, naročito južno od enklave, a zatim se sklanjale u tu zaštićenu zonu – navodi se između ostalog u ovim spisima.
– Akciju na Srebrenicu je zbog toga pokrenuo lokalni komandir, a napad je izvršen samo sa jednom četom i četiri tenka. Potisnuli su snage Armije BiH nazad ka Srebrenici. Srbi nisu planirali ulaz u enklavu i njeno zauzimanje, već su se na to odlučili nakon što su konstatovali da je otpor Armije BiH vrlo slab. Ne mislimo da je deo plana iz Pala da se enklava pregazi.
U drugom dokumentu se ističe da je tokom napada srpske vojske poginuo jedan pripadnik holandskog bataljona UN:
– Nakon što je NATO otkazao vazdušne udare na srpske položaje iz straha da bi Srbi mogli da streljaju 30 holandskih vojnika koje su uzeli za taoce, holandski kontingent se povukao u svoju bazu u Potočarima. Iz srpske komande u Han Pijesku objašnjeno je da je zarobljavanje Holanđana samovoljni lokalni akt, te da će biti oslobođeni tokom dana.
Britanski izveštaji iz Srebrenice navode da je general Mladić po ulasku srpskih trupa zapretio da će otvoriti vatru na holandski kamp, ako ne razoružaju ostatak vojske BiH koja se tu nalazila. S druge strane Holanđani su tvrdili da u kampu nema naoružanih pripadnika Armije BiH, već oko 3.000 civila.
– Holandski bataljon je učinio sve što je bilo moguće da pronađe tih 2.000 naoružanih pripadnika Armije BiH, ali oni su jednostavno nestali tokom noći, najverovatnije u smeru Tuzle. Bilo je tu prisutno još nešto trupa zapadno od enklave – navode britanski obaveštajci.
U jednom od dokumenata se više puta izražava sumnja u vezi sa svime što se dešavalo oko Srebrenice i čuđenje zašto su snage Armije BiH pružile slab otpor.
Politički analitičar Dragomir Anđelković objašnjava da je Zapad sve ove godine ignorisao dokaze i stvarna dešavanja u Srebrenici, jer im je trebao izgovor za agresiju na Republiku Srpsku i RSK:
– Cilj je bio da se Srbi sa navodnim dokazima satanizuju i prikažu kao zločinci, kako bi oni opravdali pomaganje hrvatskim vlastima u “Oluji”, a onda i napade i bombardovanje RS. Sve je to jedna velika prevara i laž od koje oni nikada neće odustati, jer bi onda sebe razotkrili. Oni znaju da su neke zapadne službe direktno stojale iz zločina u Srebrenici. Sve to skrivaju i falsifikuju činjenice da bi sebe zaštitili.
