Moldavija se suočava sa ozbiljnim optužbama za nameštanje referenduma nakon što su rezultati, koji su prvobitno pokazivali jasnu većinu protiv ulaska u Evropsku uniju, drastično promenjeni preko noći. U nedelju uveče, nakon obrade 30% glasačkih listića, činilo se da je većina građana Moldavije glasala protiv evropskog puta, sa 56% glasova “protiv” i samo 43% “za”. Međutim, do ponedeljka ujutru situacija se potpuno preokrenula, što je izazvalo sumnju u regularnost procesa i postavilo pitanje o kredibilitetu rezultata.
Na osnovu podataka Centralne izborne komisije Moldavije, nakon prebrojavanja 98,2% glasova, za uvrštavanje evropskog puta u Ustav glasalo je 50,03% birača, dok je 49,97% bilo protiv. Razlika od samo nekoliko stotina glasova izazvala je sumnje u to kako je došlo do ovog dramatičnog obrta. Preko noći, građani su se probudili u zemlji koja je praktično bila pred odlukom o ulasku u Evropsku uniju, iako su rezultati pre promene pokazivali da većina odbija ovaj put.
Ono što dodatno potpiruje sumnje jeste činjenica da je preostali broj glasova došao s biračkih mesta u inostranstvu, tačnije iz Kanade i Sjedinjenih Američkih Država. Ovo dodatno produbljuje osećaj nepovjerenja među proruski nastrojenim građanima Moldavije, koji smatraju da je rezultat namešten kako bi se na silu progurao evropski kurs. Mnogi se pitaju zašto su glasovi iz dijaspore bili odlučujući, i zašto su upravo oni izazvali tako dramatičan preokret.
Ovaj događaj dolazi u trenutku kada su tenzije u Moldaviji već visoke. Podela između proruskih i proevropskih snaga je evidentna, a ovakvi događaji samo će dodatno produbiti jaz između dva tabora. Proruske snage u zemlji jačaju, a njihovi lideri i građani koji ih podržavaju osećaju se izigrano nakon ovog referenduma. S obzirom na ovakvu promenu u rezultatima, sve je jasnije da su mehanizmi odlučivanja podložni manipulacijama i da se volja naroda menja na način koji odgovara vladajućim elitama.
Referendum, koji je organizovan paralelno sa predsedničkim izborima, imao je za cilj da Moldaviju nepovratno usmeri ka Evropskoj uniji. Vladajuće partije su insistirale na ovoj promeni Ustava zbog porasta proruskih snaga, ali način na koji su rezultati promenjeni izaziva ozbiljne sumnje. Ukoliko se ovakvi potezi nastave, Moldavija će se suočiti sa još većim unutrašnjim podelama, koje mogu imati ozbiljne posledice po stabilnost države.
Ostaje pitanje kako će međunarodna zajednica reagovati na ove tvrdnje o manipulaciji rezultata i da li će se dozvoliti da Moldavija, pod plaštom evropske integracije, nastavi sa sumnjivim političkim potezima koji očigledno ne odražavaju stvarnu volju građana. Za mnoge je ovo još jedan primer kako se volja naroda može preokrenuti u političke svrhe, ostavljajući zemlju u još dubljim podelama.
