EMANUEL Makron suočava se s gorko bolnim izborom: baciti sve što ima na zaustavljanje krajnje desnice ili pokušati spasiti ono što je ostalo pre konačne smrti svog nekada dominantnog pokreta.
Za 46-godišnjeg lidera Francuske, jučerašnji prvi krug parlamentarnih izbora bio je ogromno poniženje. Sazvao je prevremene izbore nakon katastrofalnog poraza od krajnje desnice na evropskim izborima u junu i s jednim ciljem na umu: zaustaviti skretanje u ekstremizam. Postigao je suprotno, piše Politiko.
Druga najveća evropska ekonomija i jedina evropska sila s nuklearnim oružjem sada je bliža nego ikad dolasku krajnje desnice na vlast. Stranka Nacionalno okupljanje (RN) pobedila je u prvom krugu glasanja.
Za apsolutnu većinu potrebno 289 mesta u parlamentu
Ako birači 7. jula donesu parlamentarnu većinu Nacionalnom okupljanju, a prognoze sugerišu da je to moguće, Francuska će se naći u neistraženim vodama. Zemlja će biti pod vođstvom onih koji su simpatizirali Vladimira Putina, obećavali rat protiv migracija i razmatrali izlazak iz NATO-a.
Iako je Nacionalno okupljanje ublažilo neke svoje oštrije stavove, ipak ostaje duboko skeptično prema zapadnim mejnstrim političkim stavovima. Pobeda krajnje desnice na ovim izborima takođe bi snažno povećala njene izglede na predsedničkim izborima 2027.
“Možemo sa lucidnošću reći da je detoksikacija Nacionalnog okupljanja u završnoj fazi. Pobedili su na evropskim izborima tri puta zaredom, a Marin Le Pen dvaput je prošla u drugi krug predsedničkih izbora. Ako pobede na drugim najvažnijim izborima (parlamentarnim) u Francuskoj, postaćemo mejnstrim”, uveren je Bruno Kotres, politički analitičar sa instituta Sciences Po.
Prema analizi instituta za ispitivanje javnog mnjenja Ipsos, projicirani rezultati stavljaju Nacionalno okupljanje blizu apsolutne većine. Stranka je dobila 33.2 posto glasova u prvom krugu, što znači da bi mogla dobiti između 230-280 mesta u parlamentu.
Budući da je prag za apsolutnu većinu u parlamentu 289 mesta, krajnja desnica bi čak mogla biti u poziciji formirati vladu za nedelju dana sa stranačkim šefom Bardelom kao premijerom. Sada je pitanje može li to išta ili iko zaustaviti.
U nedelju se održava drugi krug
Koliko će se Le Pen približiti apsolutnoj većini, zavisi od toga kako će druge stranke, pa i Makron, reagovati na njenu jučerašnju pobedu. Hoće li druge stranke ostaviti svoje razlike po strani te se ujediniti i stvoriti sanitarni kordon kako bi pobedile krajnju desnicu?
Francuski parlamentarni izbori složeni su dvokružni proces, u kojem dva kandidata koji dobiju minimalno 12.5 posto glasova u prvom krugu prolaze u drugi krug. U procenjenih 315 izbornih jedinica treći kandidat, često neko iz Makronove koalicije Ansambla, takođe se kvalifikuje za drugi krug.
Sinoć su Makronovi saveznici pokušavali smisliti šta učiniti. Makronova centristička parlamentarna grupa trebalo bi da se smanji sa 250 poslanika na manje od 100 u Nacionalnoj skupštini.
Sada se njegovi centristički saveznici suočavaju s ogromnim pritiskom da se povuku iz trke u mnogim oblastima i savetuju svojim pristalicama da glasaju za levi savez, koji uključuje krajnje leve radikale, u pokušaju da pobede Le Pen.
Građani izašli na ulice
Nakon što su objavljene prve projekcije, hiljade francuskih građana okupile su se na Trgu Republike u Parizu kako bi protestovale protiv krajnje desnice. Scene su podsećale na proteste protiv Žan-Mari Le Pena, Marinina oca, kada se kvalifikovao za drugi krug predsedničkih izbora 2002. kao kandidat stranke tada poznate kao Nacionalni front.
Tom prilikom su se stranke i glasači udružili protiv krajnje desnice ostavljajući svoje razlike po strani kako bi pobedili ekstremnog kandidata. Međutim, evropska politika dramatično se promenila u poslednja dva desetleća.
Krajnje leva stranka Žan-Lika Melenšona postala je nedvosmisleno još veći neprijatelj centrista od Le Pen. Sam Makron proveo je veći deo ove kampanje kritikujući politiku levog krila saveza Novog narodnog fronta kao “grotesknu” i destruktivnu za Francusku.
Govoreći nekoliko sati nakon poraza, Makronov premijer Gabrijel Atal pozvao je da se u drugom krugu ne glasa za krajnju desnicu, ali je nagovestio da bi kandidati koji pripadaju Makronovoj koaliciji trebalo da odustanu samo u slučajevima kada je kandidat Republikanaca u boljoj poziciji za pobedu.
Birači centra bi mogli apstinirati
Eduard Filip, Makronov saveznik i bivši premijer, izričito je pozvao glasače da se suprotstave Nacionalnom okupljanju, ali i krajnjoj levici, misleći na Melenšonovu stranku.
“Budući da je levica Makrona učinila svojim velikim protivnikom, a Melenšon i Makron proveli su mesece vodeći veliku političku bitku, teško je stvoriti sanitarni kordon”, rekao je Bruno Žanbart, anketar iz OpinionWaya.
Upozorio je da birači centra često apstiniraju kada im se da izbor između krajnje levice i krajnje desnice. Kandidati koji su se kvalifikovali u drugi krug glasanja imaju rok do sutra uveče da odluče hoće li se povući iz trke ili nastaviti borbu.
U mnogim izbornim jedinicama čini se da bi povlačenje trećeg najboljeg kandidata smanjilo izglede Nacionalnog okupljanja. To znači da su procene mesta za krajnju desnicu “već zastarele” jer su se temeljile na takmičenjima u drugom krugu pre nego što su se kandidati počeli povlačiti, prema Brisu Teinturieu, direktoru instituta za istraživanje javnog mnjenja Ipsos.
Le Pen prihvata samo apsolutnu većinu
Nacionalno okupljanje najavilo je da neće pokušati formirati vladu ako ne osvoji apsolutnu većinu u parlamentu. Le Pen je insistirala da bi Bardela postao premijer samo ako bi Nacionalno okupljanje imalo apsolutnu većinu u parlamentu.
Tradicionalno, francuski predsednik imenuje premijera iz najveće parlamentarne grupe u Nacionalnoj skupštini. “Bez jasne većine uvek će postojati stari feudalizmi, namerna inercija i političko manevrisanje koje će uništiti istinsku alternativu koja je potrebna zemlji”, kazala je Le Pen tokom kampanje u istočnom gradu Hénin-Beaumontu.
Da bi mogla ostvariti apsolutnu većinu, Le Pen bi trebalo postići dogovor sa poslanicima iz konzervativne stranke Republikanci. Međutim, njen predizborni savez s liderom Republikanaca Erikom Cioćijem izazvao je žestoku reakciju stranačkih teškaša. Ako izbori dovedu do nestabilnog parlamenta, to bi moglo odgoditi smrt Makronovog političkog projekta.