Bliski saradnik ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića i njegov nasljednik na čelu vlade Zoran Živković navodi da nije zadovoljan serijom “Sablja”, čije je emitovanje u Srbiji završeno u nedjelju.
Kako kaže, ako je neko htio da pravi neku tralala seriju o nekom ubistvu i ubistvu kumova, onda je mogao ovakvu seriju da napravi. Ali ističe, ako je neko htio da napravi seriju o policijskoj akciji “Sablja” i Zoranu Đinđiću, ovaj pokušaj dobio bi jedva prelaznu ocjenu – dva na jedan.
Kako kaže u razgovoru za Kurir, seriju vidi onako kako piše na samom početku svake epizode, da nema nikakve veze s konkretnim ljudima i događajima ili ima vrlo malo činjenica koje su u vezi s policijskom akcijom “Sablja”.
“Ne možete ako koristite konkretne ljude, istorijske događaje, da se igrate s njima i da ih stavljate u pozicije koje su potpuno neistinite, u komunikaciju s ljudima koja se apsolutno nije desila niti je mogla da se desi, kao što je, recimo, jutro kad Zoran ide u Banjaluku, pa se dešava šta se desilo, njega Beba Popović tada ubeđuje u nešto… To je bio 20. februar, a Zoran je Bebi dao otkaz i isterao ga iz svog kabineta početkom januara te godine i apsolutno nije mogao da uđe u zgradu vlade, a kamoli njemu da nešto priča. I ima još takvih primera u seriji. Recimo, u to vreme kad je Zoran šutnuo Bebu, tada je zahladio i komunikaciju s Čedom Jovanovićem, pošto su njih dvojica bili vrlo bliski. A davali su sebi za pravo da izigravaju nekoga ko može da u ime Srbije razgovara sa “zemuncima”, sa ovima i onima… Jedan od njih dvojice se hvali u nekom momentu kako je prekinuo rat u beogradskom podzemlju… Tako da bolje da me uopšte nije bilo u toj seriji”, naglašava Živković.
Iznio je utiske i o tome kako je on prikazan u seriji:
“To gde se pojavljujem nema nikakve veze sa činjenicama. Recimo, poslednja scena u kojoj Montgomeri i ja nešto pričamo a pored sedi Beba Popović – to se nikad nije desilo niti je moglo da se desi. Ili kada Šreder kaže Zoranu da je granica EU u granicama Austrougarske i da neće ići dalje, i to je apsolutno neistina”.
Živković ističe i da je učinjena velika nepravda prema ljudima koji su operativno vodili “Sablju”.
“Oni su zgurani u dva lika, koja glume dobri glumci, ali ne možete 50 ljudi koji su učestvovali, a barem jedno desetorica su važni, da ne pomenete. Ovde sve vode dva policajca, i to tako što se jedan posvađa sa svojim tastom pa ubije drugog, koji mu je kum. Ništa slično se nije desilo nigde u to vreme u policiji. Uvek kad se govori o “Sablji” treba da se kaže – Mile Novaković, Bora Banjac, Sreten Lukić i barem još 10 imena koji su operativno 24 sata radili tih četrdesetak dana. A od političara u svemu tome je učestvovao tadašnji ministar unutrašnjih poslova i na trenutke ljudi poput ministra pravde, i Žarko Korać, koji je pisao izveštaj o stanju bezbednosti, ali na dnevnom nivou jedini političari koji su se bavili time smo bili Dušan Mihajlović i ja, koji smo svaki dan imali informacije”, kaže Živković i naglašava:
“Nikad nisam bio zadovoljan, a kamoli srećan što sam postao predsednik vlade na takav način, to je strašno. Zoran i ja smo bili svakodnevno saborci i prijatelji 12 godina pre toga. Tako da serija posebno ima loš uticaj na mlade ljude, koji će misliti da se nešto stvarno desilo, a zapravo nije, kao recimo da je Zoran bio zbunjen, a da su kreatori politike Beba Popović i Čeda Jovanović, da je država propala i da su svi policajci katastrofa i slično”.
Na pitanje šta bi on promijenio, kao i šta je to na šta bi stavio fokus, Živković navodi:
“Pre svega boljeg scenaristu. A na početku serije je moralo barem u polovini prve epizode da se predstavi ko je Zoran Đinđić, koji je nažalost glavni lik, od njegovih studentskih aktivnosti, pa završetak školovanja u Nemačkoj i ulazak u politiku, šta je sve uradio posle 5. oktobra naredne dve i po godine… A nažalost, nema ga ni u istoriji. I trebalo je recimo njegova sahrana da se prikaže, koja je bila jedan od najvećih događaja u modernoj srpskoj istoriji, a nisu je se ni dotakli”.
O Legiji i Berčeku: Da i ne pomisle..
Komentarišući nedavni zahtjev Milorada Ulemeka Legije i Branka Berčeka za uslovni otpust, koji je Viši sud odbio, Živković naglašava da takvi ljudi nikad ne bi smjeli ponovo da vide slobodu.
“Obojica su osuđeni na po preko sto godina. Puštati takve ljude je isto poruka narodu i mladima da neko može da razmišlja da može da ubije predsednika države ili premijera i da izađe za dvadesetak godina. Ne, poruka populaciji treba da bude da i ne pomisle da tako nešto može da se desi”.
