Vojsci Srbije odavno su potrebni novi helikopteri, a sa najavljenom nabavkom trideset helikoptera, ta potreba u velikoj meri biće zadovoljena. Novi helikopteri omogućiće vojsci veću mobilnost i osposobiće ih da u kratkom roku dospeju na svaku tačku Srbije, gde se za to ukaže potreba, po bilo kakvim vremenskim uslovima. Posebno je interesantan Mi-35.
Nabavku novih helikoptera najavio je srpski predsednik Aleksandar Vučić tokom posete Nišavskom okrugu gde je prisustvovao i prikazu sposobnosti helikopterskih jedinica Ratnog vazduhoplovstva i PVO, kao i 63. padobranske brigade.
Vučić je rekao da će Srbija nabaviti ukupno trideset helikoptera – 11 Erbasovih helikoptera H145, četiri Mi-35, tri Mi-17, kao i 11 ili 12 polovnih Mi-35, svi ruske proizvodnje, koje će naša zemlja kupiti od jedne članice EU. Prema Vučićevim rečima, Srbija će tako postati „regionalna helikopterska velesila“.
Novi helikopteri povećavaju mobilnost srpske vojske
Maloj profesionalnoj vojsci teško je da ispolji snagu u smislu prisustva jedinica, vatrene moći, pokretljivosti i prebacivanja snaga u drugi reon, objašnjava general u penziji Mitar Kovač. Sa velikim brojem transportnih i borbenih helikoptera to je moguće, naglašava on.
„Znamo kolika je profesionalna Vojska Srbije. Ona sa svojim snagama i rasprostranjenošću ne može za kratko vreme da se nađe na svakoj tački Srbije. Na ovaj način može se naći i pokretom specijalnih snaga, i neposrednom podrškom borbenih helikoptera. Ta pokretljivost i mogućnost reagovanja u realnom vremenu povećavaju efikasnost Vojske Srbije u celini, a posebno jedinica za hitno i brzo reagovanje“, smatra Kovač.
Vojni analitičar Aleksandar Radić naglašava da će sa nabavkom trideset helikoptera srpska vojska imati mogućnosti da poveća brzinu manevra. Njemu je, kako kaže, u tom smislu interesantan Mi-17V5.
„To je klasična, konzervativna transportna mašina. Bilo bi lepo da ih je više, da se formira jedna klasična eskadrila. Za sada, pored pet komada koje imamo najavljena su još tri. To će biti osam komada, recimo uslovno dva odeljenja. Sa tim helikopterima omogućava se da, recimo, snage za brzo reagovanje prebacite u slučaju potrebe na bilo koju tačku Srbije. Erbasovi H145M imaju opremu koja obezbeđuje podršku u infiltraciji i kasnijem izvlačenju pripadnika specijalnih snaga i u složenim meteorološkim uslovima, i po noći. To je oprema koja omogućava, uz odgovarajuću obuku, bezbedno letenje u uslovima koji su, za do sada korišćenu tehniku u našem vazduhoplovstvu, bili nezamislivi.“, ističe on.
Izabrana je tehnika, kao što je bilo i ranije u JNA, kada su helikopteri nabavljani iz Francuske i SSSR-a.
„Sada se istorija na neki način ponavlja – na Zapadu, sve te firme koje su postojale na području sadašnje EU integrisane su u Erbas, a Srbija kupuje ruske i Erbasove helikoptere“, kaže Radić.
Kupovina helikoptera očekivana
Uz povećanu mobilnost, general Kovač ističe i povećanje borbene moći vazduhoplovstva kada daje vatrenu podršku kopnenim snagama, ali i povećane mogućnosti za protivoklopnu borbu.
„Kupovina novih helikoptera jeste nešto što je očekivano imajući u vidu bezbednosne izazove sa kojima se Srbija može suočiti, pre svega u smislu borbe protiv ekstremnih i terorističkih grupa ili pokušaja i samovolje od strane jedinica tzv. Kosovskih snaga bezbednosti u već poznatim problemima vezanih za KiM, za administrativnu liniju i za sever KiM uopšte“, kaže Kovač.
Posmatrajući stvari iz ugla vojne doktrine, nabavka helikoptera govori da Srbija nema ofanzivnih namera ni protiv koga jer helikopteri, bilo borbeni, bilo transportni jesu potreba odbrambenih kapaciteta Srbije, zaključuje on.
Za Radića, reč je nabavci relevantne količine helikoptera. Nevažno je radi li se o eskadrili od 12, 14, 18 ili 20 helikoptera. Brojevi su fleksibilni, dodaje on.
„Ali to je ipak organizacijska jedinica na kojoj možete da bazirate planiranje obuke i dugoročno održavanje tehnike. Naravno, uz mnogo volje i novca koji mora da se utroši“, kategoričan je Radić.
Mi-35 je posebno interesantan
Od svih tipova helikoptera koje Srbija planira da nabavi, Radić izdvaja Mi-35 jer se, kaže, radi o potpuno novoj kategoriji naoružanja u našoj vojsci. U prošlosti, za razliku od članica Varšavskog ugovora i drugih saveznica SSSR-a, bivša Jugoslavija imala je drugačiji koncept opremanja borbenim helikopterima. Za razliku od članica Varšavskog pakta, koje su polovinom sedamdesetih u svoje arsenale počele da uvode Mi-24, Jugoslavija je insistirala je na nabavci većih količina lakih, namenskih protivoklopnih helikoptera Gazela, francusko-britanske proizvodnje, naoružane ruskom raketom proizvedenom u Jugoslaviji.
„Ti helikopteri su još uvek u naoružanju, ali Mi-35 je nešto drugo. To je jedna univerzalna platforma za pružanje vatrene podrške snagama kopnene vojske i naravno da su ovi resursi potpuno nova sposobnost kakvu vojska Srbije nije imala i ne može da se poredi i analizira u skladu sa dosadašnjim iskustvom“, ističe Radić i dodaje da je helikopterska flota srpske vojske morala biti obnovljena.
Duga tradicija upotrebe helikoptera
„Kod nas postoji duga tradicija upotrebe helikoptera. Još pedesetih godina se razmišljalo kako bi to moglo biti dobro sredstvo manevra brdskih brigada i krenulo se u ekstremno ambiciozan plan početkom šezdesetih, kada je stotine helikoptera nabavljeno za kratko vreme. Malo se spustila lopta, krenulo se u sistematične nabavke“, objašnjava Radić.
U Nišu su šezdesetih godina formirana dva helikopterska puka koji su bili naoružani sovjetskim helikopterima Mi-4, nabavljenih 1960. i Mi-8, nabavljeni 1968./69. Helikopteri su sukcesivno nabavljani, pa se pojedini primerci Mi-8 i danas nalaze u naoružanju srpske vojske; ali sve ima svoj kraj i bilo je potrebno da se odskoči i da se sprovede modernizacija.