Maloletnik koji je optužen da je 3. maja prošle godine u OŠ “Vladislav Ribnikar” ubio devetoro učenika i čuvara priznao da ga je otac odveo u streljanu i naučio kako da koristi pištolje i puni oružje
Dečak ubica, koji je 3. maja prošle godine u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru u Beogradu ubio radnika obezbeđenja “kog je video kao pretnju”, a potom još devetoro vršnjaka, u iskazu pri kom je u potpunosti ostao svedočeći u utorak u postupku protiv roditelja, priznao je da je kobnog dana u školu krenuo “sa metkom u cevi”!
– Kada sam krenuo od kuće, šaržeri su bili u oba pištolja. “Zbrojevka” je bila repetirana i metak je bio u cevi. Prethodno sam napunio okvire. Imao sam 92 metka u šest okvira i sve sam planirao da ih iskoristim – rekao je dečak u jezivom priznanju, pri kom je ostao i na suđenju u utorak, navodeći da “nema šta da doda”.
On je tada ispričao da je u porodičnom stanu 24. aprila lako našao očeve pištolje “ruger” i “zbrojevka”, a da ih je dva dana pre zločina “pripremio, stavio u svoju sobu i sačekao 3. maj”.
– Da otac nije imao pištolje koje sam uzeo, ne bih uradio to što sam uradio – rekao je on prema nezvaničnim informacima stojeći za sudskom govornicom Specijalnog suda u utorak.
Bez emocija: Ne sećam se kada sam plakao
Tokom ispitivanja, dečaku je postavljeno pitanje da li se seća kada je plakao poslednji put i da li je uopšte ikada plakao.
– Jesam. Ne znam kada tačno, bilo je to davno.
Majica preko kamere
On je objasnio i kako je tačno uzeo očevo oružje iz kog je ranije učio da puca u streljani.
– Bio sam sam u kući i tražio sam oružje. Posle pola sata našao sam ga u ormanu u predsoblju, trebala mi je stolica da se popnem. U ormaru je bila jedna kutija, a iza te kutije se nalazio meni dobro poznat ranac koji je otac nosio u streljanu. U tom rancu je bila kutija koja je imala katanac sa trocifrenom šifrom. Otključao sam ga lako, bio je namešten na šifru 634 tako što sam treći broj koji je bio labav zavrteo nekoliko puta na 637. U kutiji sam našao dva pištolja i šest okvira. Druga kutija s municijom nije bila zaključana. Vratio sam sve na svoje mesto, onako kako je bilo. Nedelju dana kasnije, 1. maja, kada sam opet bio sam kod kuće, stavio sam majicu preko kamere u stanu, ponovo sam se popeo na stolicu, uzeo oružje i stavio ga kod sebe u sobu, tačnije u fioku. Tako sam došao do oružja – opisao je dečak-ubica.
Detaljno je govorio i o tome da je otac bio ponosan kako puca, da ga je hvalio i fotografisao.
– Bio sam prilično precizan, pravio sam grupe metaka kada su u pitanju koncentrični krugovi, pravio sam grupe metaka oko centra. A što se tiče silueta koje sam takođe gađao, i tu sam bio precizan i veoma brzo sam sa pet metaka pogađao u grudi, glavu i revolver koji je ta silueta imala. U siluetu sam pucao jednom kada sam bio u streljani – ispričao je dečak ubica.
Dečak ubica, podsetimo, prvi iskaz dao svedočeći putem video-linka iz klinike u koju je smešten posle zločina, u istrazi koja se tada vodila protiv njegovog oca. Posle završene istrage, njegov otac Vladimir Kecmanović je optužen za teško delo protiv opšte sigurnosti jer je dete vodio u streljanu i učio ga da puca, kao i zbog toga što nije na adekvatan način obezbedio oružje. Više javno tužilaštvo u Beogradu istom optužnicom je obuhvatilo i majku dečaka ubice, Miljanu Kecmanović, čiji je DNK nađen na jednoj čauri u kabinetu istorije.
Plan: Namerno sam zakasnio na prvi čas
Dečak-ubica, kako je Kurir ekskluzivno objavio, u svom iskazu je naveo da je kobnog 3. maja namerno zakasnio na prvi čas kako bi sva deca bila u učionici.
– Sa sobom sam poneo dva očeva pištolja, spremio sam 92 metka i imao sam želju da ih sve iskoristim – izjavio je, navodno, dečak-ubica u istrazi.
Naveo je i da je planirao da masakr počne u svom odeljenju, a da su mu meta “generalno bili učenici sedmog razreda jer se osećao odbačeno”.
Na pitanje da li ga je slika koju je imao pred sobom dok je pucao u drugare u učionici naterala da prestane, kratko je rekao: “Ne”.
Zanimalo me oružje
Maloletni ubica, koji po zakonu nije krivično odgovoran, potvrdio je navode optužnice da ga je otac vodio u streljanu, učio ga da napuni pištolje, kako da stoji i diše dok puca.
– Valjda je otac hteo malo da se nas dvojica zbližimo, pošto je, osim što je to bio njegov hobi, i mene zanimalo oružje. Otac je dao predlog da idemo u streljanu i stekao sam utisak da je bio ponosan, hvalio me je kako pucam.
Odgovarajući na pitanja kakvi su bili odnosi u porodici, da li je bilo problema i da li mu je neko u familiji rekao da je psihopata, on je dao potvrdan odgovor.
– Jeste jednom prilikom. Otac. Ne mogu tačno da se setim situacije. Bio je ljut.
Međutim, kako je Kurir pisao, on je tokom svedočenja rekao i da je “majka vikala na njega kada u nečemu nije bio najbolji i da je to uticalo da dones odluku da počini masakr”.
