BIVŠI šef NATO-a predlaže da se Kijevu dopusti pridruživanje vojnom savezu, iako je deo zemlje još uvek pod okupacijom Rusije. Međutim, ovaj predlog za sada nema zvaničnu podršku članica NATO-a. NATO od 2008. obećava da će Ukrajina jednog dana postati članica vojnog saveza. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski se više puta, za sada bezuspešno, zalagao za obećanje da će se Kijev moći pridružiti NATO-u, kad se rat završi.
Sada je bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fogh Rasmussen, koji je godinama bio plaćeni savetnik ukrajinskih političara, izašao u javnost s predlogom na koji mnogi posmatrači odmahuju glavom.
Kako se ne nazire kraj rata, Rasmussen kaže da bi Savez ipak trebalo ponuditi Ukrajini članstvo bez vraćanja Krima, Donbasa i drugih teritorija koje je ruski predsednik Vladimir Putin nezakonito anektirao. Rasmussen tvrdi da bi pokrivanje Ukrajine članom 5, koji članicama NATO-a daje kolektivne sigurnosne garancije, odvratilo Putina od pokušaja da zauzme dodatnu ukrajinsku teritoriju.
Međutim, čak i za one državnike koji snažno zagovaraju brzi pristup Ukrajine NATO-u, Rasmussenova formula je neprihvatljiva. Litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis ne želi razmatrati čak ni opciju prekida vatre s Putinom, nazivajući tu ideju “sramnom”.
“Svaka vrsta pregovora je uvod u Dan pobede u Moskvi”, rekao je on na sastanku ministara spoljnih poslova Evropske unije u ponedeljak i dodao: “Davanje teritorije je u suprotnosti s međunarodnim pravom. Teritorijalni integritet je nešto što mora biti sveto.”
Protiv „kompromisa sa zlom”
U razgovoru za DW ukrajinski parlamentarac Andrii Osadčuk kaže da to nije opcija koja bi bila dobra za Ukrajinu. “Svaki prekid vatre, bilo kakvo zamrzavanje sukoba, svaki kompromis sa zlom samo će dati vremena Rusiji da ponovo napuni baterije”, rekao je on, postavljajući pitanje bi li NATO uopšte razmatrao učlanjenje zemlje, koja nema potpunu kontrolu nad svojom teritorijom.
Osadčuk takođe veruje i da bi Rusija odbacila takav predlog i ostala pri svojim apetitima usmerenim na veće dobitke. “Oni još uvek veruju da mogu polako progutati celu Ukrajinu, poput neke velike zmije”, ističe Osadčuk. „Samo nedostatak spremnosti Zapada da se bori — ne za Ukrajinu, već za sebe — daje svim tim ‘stručnjacima’ osnove za takve ‘nevjerojatne’ ideje, koje nemaju nikakve veze sa stvarnošću”.
Probni balon?
Ovo nije prvi put da se pojavila ovakva ideja. Na konferenciji u Norveškoj u avgustu, Stian Jenssen, šef kabineta generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, izjavio je da bi jedan od mogućih ishoda mogao biti da Ukrajina odustane od dela svoje teritorije u zamenu za članstvo u NATO-u.
Kada su ovi komentari, prvobitno na norveškom, dospeli u međunarodne medije, odmah je došlo do odbijanja, kako od strane Kijeva tako i od strane nekih ukrajinskih saveznika. U roku od 24 sata, Stoltenberg je morao potvrditi da NATO podržava Ukrajinu u povratku njenog teritorijalnog integriteta, a Jenssen je morao izjaviti da se pogrešno izrazio.
Šta sa ‘Krim je Ukrajina’?
Analitičar Edward Hunter Christie, bivši ekonomista za pitanja odbrane u NATO-u, kaže da je ovo samo jedan primer grešaka koje se čine u odnosu na Ukrajinu – ne samo rečima, već i postupcima.
“Postoji jaz između zvaničnih stavova koji izražavaju idealan ishod rata u Ukrajini, odnosno povratak pod kontrolu cele njene teritorije, i stvarnog nivoa pomoći – posebno vojne – koji su saveznici spremni pružiti”, kaže Hunter Christie za DW.
„Prilično je neobično i, da budem iskren, bizarno što mi i naša diplomatija zastupamo stav da je Krim Ukrajina i da Ukrajina ima pravo vratiti celokupnu svoju teritoriju, a istovremeno stalno odbijamo Ukrajincima dati oružje većeg dometa. Njima je potreban kompletan arsenal oružja kako bi imali stvarnu šansu za promenu stanja na terenu, i tek tada možemo videti kuda vodi diplomatija.”
Analitičari: Najpre tenkovi, pa razgovori
Bruno Lete iz Nemačkog Marshall Fonda je takođe zbunjen i pita se veruje li Rasmussen da bi sigurnosne garancije funkcionisale za Ukrajinu. “Kako ćete odvratiti Rusiju od napada na Ukrajinu, kada Ukrajina postane deo NATO-a? Znači li to da će NATO morati poslati kopnene trupe u tu zemlju? Znači li to da treba razmišljati o multinacionalnoj brigadi za Ukrajinu, sličnoj onoj koja je trenutno uspostavljena na Baltiku?”
Lete se slaže sa Hunterom Christiem da put ka miru vodi kroz vojnu nadmoć Kijeva. “Tek tada će Ukrajina moći pregovarati o sporazumu koji neće ići na njenu štetu”, smatra nemački stručnjak.
On je uveren da je ova opcija deo paketa ideja o kojima se raspravlja. “Mislim da je i NATO sve više pod pritiskom da ispuni svoje obećanje dato Ukrajini 2008. godine, da će ona jednog dana postati članica Saveza”, kaže Lete. On, međutim, smatra da Rasmusenov recept „ne bi predstavljao ni pobedu Kijeva ni pobedu Zapada”.
S druge strane, Hunter Christie naglašava da se NATO obavezao da će pomoći u ponovnom uspostavljanju punog teritorijalnog integriteta Ukrajine. “I strateški, i vojno, i pravno, i zbog međunarodnog ugleda i prestiža NATO-a, moramo ići do kraja”, naglasio je on.
No, s obzirom na sve više signala da podrška ukrajinskoj borbi blijedi, možda će, koliko god to sada neugodno zvučalo, predsednik Zelenski jednom morati razmotriti opciju da se odrekne delova svoje zemlje i to nazove „mirovnim sporazumom”.