Ne biva često da se Srbi slože oko nečega, pogotovo ako je politika u pitanju. Međutim, Valentin Incko, visoki predstavnik u BiH, učinio je svojim nametanjem izmena krivičnog zakona BiH i to čudo — svi političari u Srpskoj stali su kao jedan iza stava o osudi ovog čina.
Na osnovu odluke predstavnika svih parlamentarnih stranaka, predstavnici Republike Srpske u zajedničkim organima BiH više ne učestvuju u njihovom radu.
Ovakav stav, s obzirom da godinama u Republici Srpskoj vlada oštra podela između vlasti i opozicije, analitičare bi mogao i da začudi. Međutim, politikolog Vojislav Savić objašnjava da je on očekivan, s obzirom da se radi o strateški važnom pitanju za Srpsku.
Incko nije dao izbor osim — sloge
Tako bi uvek trebalo da bude kada je u pitanju odnos prema Srpskoj, prema njenom položaju unutar BiH i njenom međunarodnom položaju, smatra Savić. Inckovo nametanje izmena krivičnog zakona pokazuje da stranke u Srpskoj treba češće da se usaglašavaju, bez obzira na međusobne razlike koje su prirodne.
„Naše komšije iz Sarajeva nemaju meru. Zahtevi su uvek maksimalistički. Od kraja rata nikada se nije prestajalo sa napadima na ime, na ovlašćenja, na Republiku Srpsku uopšte. Tako da u tom pogledu nikada ne sme biti nikakvih odstupanja, jer onaj koji odstupi, biće ostrakizovan u javnom životu“, kaže Savić.
Valentin Incko je učinio da političari u Srpskoj, bez obzira na razlike, nastupe jedinstveno, jer im svojim postupkom nije dao izbora — javnost je očekivala ovakvu reakciju, dodaje naš sagovornik.
„Političari su tu da štite interes naroda, a interes naroda je da se povuku potezi koji će zaštititi dostojanstvo i identitet Srba u BiH, samim tim i Republike Srpske. Dakle, ako imate mozga i želite da se bavite politikom, najbolji način je da slušate volju naroda, a to je upravo ono što su oni uradili — to je stvar političke logike, a da ne uzimamo u obzir što bi svi oni lično isto tako trebalo da razmišljaju, nevezano za političke razlike“, ističe on.
Ako postoji visoki predstavnik — čemu institucije
U otporu prema Incku i njegovom nametanju zakona ulogu igraju i principi — protivljenje nametanju zakona kao takvom, ali i protivljenje konkretnom činu, smatra Savić i podseća da Republika Srpska, ali i BiH, ipak imaju izgrađene demokratske institucije. Ni po kojem osnovu nije dobro da neko sa strane dođe i nameće zakone, ističe on:
„Nije normalno da jedan čovek bude iznad institucija. Zašta će nam onda parlament? Valjda smo i mi, i Hrvati, i Bošnjaci dovoljno zreli kao narodi da sami izaberemo svoje političke predstavnike, da oni donose odluke i da tako funkcioniše ova država. Ako neko mora da nameće zakone, onda to govori da ta država nije funkcionalna i sposobna da opstane.“
Što se konkretnog slučaja tiče, prema Savićevim rečima, nametnute izmene krivičnog zakona BiH narušavaju elementarne principe slobode govora, a uz to, posmatrano sa liberalnog stanovišta, može se osporiti na milion načina.
„On je isključivo politički usmeren na kvalifikaciju jednog događaja koji niko ne spori. Niko ne spori da se taj ratni zločin desio. Međutim, politička kvalifikacija ne može da se usvoji jer ne odgovara istini i unižava sve što se u prošlim ratovima dogodilo i služi tome da zemlje koje su u Drugom svetskom ratu bile na pogrešnoj strani, danas preko toga peru svoju savest i da izvode zaključke koji nisu u skladu sa realnošću“, navodi Savić.
Jedinstven stav svih političkih činilaca u Srpskoj pokazuje da ona ima mehanizam da se odbrani, dodaje naš sagovornik — bojkot institucija znači ne samo da budžet neće moći da bude usvojen, nego da zajednički organi neće moći da funkcionišu — u njima su takođe zaposleni i Srbi.
„Mislim da će ovo pokazati da BiH kao država nema mehanizme unutrašnjeg opstanka i da je ovo samo jedan neuspeo međunarodni projekat na koji je potrošeno mnogo novca, a ništa nije dobijeno zauzvrat“, zaključuje Savić.
Lideri političkih partija iz Republike Srpske zaključili su da srpski predstavnici u institucijama BiH, odnosno Predsedništvu, Savetu ministara i Parlamentu BiH ne učestvuju u donošenju odluka.
Praktično, to znači da se srpski predstavnici neće povući iz institucija, ali da neće učestvovati u radu i donositi odluke dok se ne reši pitanje nametnutog zakona o zabrani negiranja genocida u BiH.
