Republika Srpska je mnogo doprinijela da BiH dobije kandidatski status, rekla je Marta Kos, evropska komesarka za proširenje, u ekskluzivnom intervjuu za “Nezavisne novine”.
“Zato sam ranije rekla da nam je potrebna Republika Srpska u ovom procesu. Bez Republike Srpske to se ne može desiti. Niko u Evropskoj uniji nema ništa protiv Republike Srpske”, rekla je Kosova.
NN: Kako ste doživjeli Vašu posjetu i to što se niste sastali s Željkom Cvijanović, srpskim članom Predsjedništva BiH, u odnosu na poruke koje dobijate iz Republike Srpske?
KOS: Nama je potrebna Bosna i Hercegovina kao cjelina na evropskom putu. Republika Srpska je toliko mnogo doprinijela da Bosna i Hercegovina dobije kandidatski status. Moja poruka je da svi moramo raditi zajedno. Moja misija je da objasnim zašto je toliko važno da mi vidimo Bosnu i Hercegovinu u njenoj cjelini. Ja želim da razgovaram sa svima i sa onima koji imaju drugačije mišljenje od mene. Ali ono što ne volim je kada se na stvari gleda crno-bijelo, jer nikada nije crno-bijelo. Bilo bi mi jako drago da razgovaram sa gospođom Cvijanović prve naredne prilike kao i sa ostalim legitimnim predstavnicima Republike Srpske. Republika Srpska može mnogo doprinijeti pretpristupnom procesu, ali moramo sjesti i razgovarati o tome da stvari vidimo različito. Upravo smo uradili anketu koja pokazuje da 67% građana podržava evropsko članstvo Bosne i Hercegovine, 76% u Federaciji i 50% u Republici Srpskoj. Takođe smo mjerili i nivo povjerenja u Evropsku uniju, koji iznosi 55% u Republici Srpskoj i više od toga u Federaciji.
NN: Zbog svega što se desilo proteklih dana i sedmica, da li mislite da su stvari eskalirale ili je i dalje moguće vratiti se na razgovor?
KOS: Uvijek se može razgovarati, ali za razgovor su potrebne dvije strane u smislu da se razumije zašto je evropski put za Bosnu i Hercegovinu važan. Ne radi se samo o političarima, nego i o sudbini i budućnosti ove zemlje. Sigurna sam da, ako možemo objasniti prednosti proširenja građanima Bosne i Hercegovine, onda možemo imati pozitivan dijalog sa svim učesnicima koji su nam potrebni u ovom procesu.
NN: Da li se ponekad čini da su evropske diplomate više motivisane za evropsko članstvo Bosne i Hercegovine nego naši vlastiti političari?
KOS: Ja jesam veoma motivisana. Jedna od najtužnijih priča za mene je da nismo uspjeli integrisati sve zemlje sa teritorije bivše Jugoslavije u EU. Postoji mnogo razloga, a jedan od njih je da proteklih godina proširenje nije bilo prioritet EU. Više smo vremena provodili zaokupljeni sami sobom. Drugi razlog je da se geopolitička situacija promijenila. Veoma zanimljivo je da odgovor na bezbjednosnu situaciju u Evropi nije bio toliko izražen nakon što smo iskusili rat malo u Sloveniji, više u Hrvatskoj i mnogo gore u vašoj zemlji u odnosu na sada, kad imamo rat u Ukrajini. Sada vidimo da su evropske integracije zapravo projekat mira i slobode, a ne samo prosperiteta. I uvijek me iznova podsjeti da ono što mi radimo kroz proširenje je takođe očuvanje mira u Evropi. I sa te tačke gledišta mislim da mi moramo mnogo više toga učiniti u Evropi i zato uzimam ozbiljno to da moramo izgraditi povjerenje prema svim zemljama kandidatima da smo ozbiljni i voljni da pomognemo. Onog trenutka kada zemlja postane kandidat, to postaje posvećenje i odgovornost obje strane da se isporuči rezultat. Mnoge reforme se moraju sprovesti u Bosni i Hercegovini, ali ne samo zbog toga što ste odlučili da želite postati članica EU, nego i zato što to znači bolji život za građane. Pretpristupni proces je konstruisan na način da omogućava transformaciju zemlje, bilo da se radi o medijskim slobodama, vladavini prava ekonomskom razvoju, boljoj zaštiti životne sredine itd.
NN: Da li mislite da je propuštena prilika to što proširenje nije bilo, kako kažete i sami, ranije shvaćeno ozbiljnije, na primjer da Sjeverna Makedonija zbog napretka na evropskom putu promijeni ime, a nakon toga se ne desi ništa?
KOS: Ne mogu govoriti o tome šta bi bilo da je bilo, ali sada vidim istorijski trenutak. Imamo lidere u Evropi koji vide zašto je proširenje važno i zašto je važno da se investira u zemlje kandidate, ne mislim samo u novcu. Ne znam koliko dugo će ova prilika biti na stolu, jer i vi znate da imamo velike promjene u geopolitici. Na saslušanju za ovu poziciju u decembru rekla sam da proširenje danas nije isto kao prije pet godina. Danas kažem da proširenje danas nije isto kao što je bilo u decembru, toliko brzo se stvari mijenjaju. Jedan od razloga je i to što prvi put pregovaramo o članstvu sa Ukrajinom, zemljom koja se nalazi u ratu. Drugi razlog je da se prvi put suočavamo sa disruptivnim spoljnim faktorima koji žele da mi ne uspijemo, koji žele da vide i da Bosna i Hercegovina ne uspije. Upravo sam došla iz Moldavije, u kojoj se naredne nedjelje održavaju veoma važni izbori, gdje je Rusija investirala više od 300 miliona evra kako bi odvojila Moldaviju od evropskog puta. Rekla bih da laži šire veoma profesionalno tako što ljudima govore da evropski put nije dobar put. Mi smo toga svjesni i borimo se protiv dezinformacija.
NN: Druga primjedba koja se često čuje jeste da je Evropska unija u prošlosti na Balkanu preferirala stabilnost u odnosu na ljudska prava. Da li mislite da je ova kritika fer i šta se eventualno promijenilo sa novom komisijom?
KOS: Ja to uzimam veoma ozbiljno i snažno se zalažem za evropske vrijednosti. Prije nekoliko sedmica neko me pitao zar ne bi bilo bolje da zbog geopolitičke situacije sve zemlje budu primljene odjednom, a da se tek onda pozabavimo reformama koje treba da sprovedu. Ali to nije moguće zbog mnogo razloga. Prvo, Evropska unija je sagrađena na zajedničkim vrijednostima na vladavini prava, ljudskim pravima, zaštiti manjina i mnogim drugim stvarima koje su zapisane u članu dva Evropskog sporazuma. Na tim stvarima ne možemo praviti kompromise, jer bismo time doveli u pitanje i nas same. Ne možemo primiti zemlju koja ne poštuje medijske slobode i sve ovo o čemu sam ranije govorila. To što je predsjednica Komisije rekla možda zvuči pomalo grubo, ali je ona u pravu. Ona je rekla da ćemo predstaviti poseban program medijske otpornosti. Zato će Komisija na jesen prvi put predstaviti strategiju za civilne organizacije. Vi ste novinar i ja sam novinarka, a ja, kada sam studirala novinarstvo, nisam mogla ni da zamislim da ćemo u 2025. godini morati da razvijamo posebne programe za demokratiju poput programa “Štit demokratije”, koji razvijamo za EU. To je još jedan važan razlog zbog kojeg ne možemo u članstvo primiti zemlju koja ne prihvata vladavinu prava. Kada primimo zemlju u članstvo, to nas sve mora učiniti jačima, ne slabijima.
NN: Plan rasta koji razvijate čini mi se da je mnogo striktniji nego neki programi koji su bili ranije. Mislite li da to može biti razlog zbog kojeg političari ne žele da ga usvoje?
KOS: Tačno je da je program mnogo striktniji, ali je istovremeno fer. To je finansijski mehanizam koji je postavljen na uslovljavanju. Mi ne dajemo taj novac samo tako, nego želimo da zemlja koja ga primi sprovede reforme. Za BiH imamo milijardu evra, to je 1.000 miliona evra. Ne možete da zamislite koliko sam tužna zato što BiH ne mogu da dam taj novac jer nije predala listu reformi.
NN: Da li je zaista moguće da BiH na kraju dobije nula evra?
KOS: Da, moguće je. Reći ću vam zašto. Milijarda evra odvojena je do kraja 2027, kada ističe tekući budžet. Nimalo mi nije bilo drago kada sam Bosni i Hercegovini morala oduzeti 10 odsto, zato što nemamo pravnu osnovu, jer ako šest milijardi za zapadni Balkan ne raspodijelim, mogla bih izgubiti novac za sve ostale zemlje. Tužna sam da, ako Bosna i Hercegovina ne dobije taj novac, on će morati biti raspoređen za druge zemlje koje napreduju mnogo brže, napreduju poput Albanije i Crne Gore.
NN: Možda to nije tužno, možda je to pravedno.
KOS: Tužno je zbog toga što sam razgovarala sa mnogo ljudi u Bosni i Hercegovini, ne samo sa političarima. Na primjer, bili smo u Brusu, gdje gradonačelnik ima programe koji bi pomogli boljem životu njegovih sugrađanima, na primjer, kroz investicije u turizam ili sport. Predsjednica Centralne izborne komisije mi je govorila o reformama koje bi mogli da sprovedu u digitalizaciji. Imala sam razgovor sa sjajnim ženama iz poslovne zajednice. Ako nam Bosna i Hercegovina ne isporuči reformsku agendu, nećemo vam biti u mogućnosti dati besplatni roming, nešto što ostale zemlje vide kao veoma dragocjeno. Mnogo građana Bosne i Hercegovine živi u inostranstvu, telefonski razgovori mnogo koštaju. Sa reformskom agendom mogli bismo ući u proces koji bi doveo do toga da se roming ne plaća. Onda primjer transfera novca kroz SEPA, što znači da nećete morati više plaćati troškove transakcije. Zbog tih stvari sam tužna, ali moram biti striktna, i zato nam je potrebno da Bosna i Hercegovina pokaže da je posvećena.
NN: Ja Vas uvjeravam da mnogi u Bosni i Hercegovini misle da je to samo igra, da Vi ne mislite ozbiljno i da ćete promijeniti mišljenje i na kraju dati novac.
KOS: Ne, nećete novac dobiti i jako sam tužna zbog toga. Evropski put zahtijeva posvećenost obje strane. Mnogo ljudi u Briselu nije vjerovalo da ću uzeti 10% od Bosne i Hercegovine. Ali uzela sam i uzeću novih deset odsto ako ne dobijemo reformsku agendu do 30. septembra.
NN: Kakav je Vaš utisak da li je poruka doprla do njih ili je i dalje sve prilično opušteno?
KOS: Nije opušteno, i to mora da bude odgovornost lidera.
NN: Jedan od razloga što reforme stoje je što svi misle da je njihova politička egzistencija ugrožena. U Republici Srpskoj misle da je problem što međunarodni namjesnici mogu da smjenjuju izabrane lidere, za Bošnjake je egzistencijalni problem što misle da potezi RS ugrožavaju postojanje BiH, a za Hrvate je egzistencijalni problem što ne mogu da biraju svoje predstavnike u Predsjedništvu Bosne i Hercegovine. Čini mi se da je stanje svijesti drugačije od Vašeg i da se na prioritete u vezi s EU ne gleda na isti način. Kako to vidite?
KOS: Može biti da jedni druge ne razumijemo dovoljno. Može biti da mi u EU ne objašnjavamo dovoljno dobro značaj evropskih integracija. Zato sam ranije rekla da nam je potrebna Republika Srpska u ovom procesu. Bez Republike Srpske to se ne može desiti. Niko u Evropskoj uniji nema ništa protiv Republike Srpske.
NN: Zašto onda svaki dan iz Republike Srpske čujemo da neko želi uklanjati političare, da je Republika Srpska ugrožena? To čujemo svaki dan, Vi ne živite u tom okruženju kao mi i ista stvar je u Federaciji kod druga dva naroda. I, vjerujte, svako od njih tvrdi da je njihovo pitanje, njihov problem, najvažniji problem.
KOS: Ja ne tvrdim da sve razumijem i ja ne mogu razumjeti situaciju bolje od vas. Ali znam da ste vi još u sistemu koji je stvoren u Dejtonu. Ja uvijek kažem da ćemo napredak moći postići kada budemo mogli raditi na Briselu, a ne na Dejtonu. Da, tačno je da sada neki stranci mogu voditi vas, ali kada započnemo proces skrininga, onda ćemo moći provjeriti koje anomalije postoje u sistemu koje vas sprečavaju da napredujete na evropskom putu. Moj zadatak i moja uloga takođe je da omogućim da Bosna i Hercegovina u 100% obimu može da donosi vlastite odluke bez učešća stranaca. Kada počne skrining, pričaćemo o konstitutivnosti tri naroda i, naravno, i o Izbornom zakonu, to će upravo biti proces koji ćemo raditi kada počnu pregovori. Evropski put će upravo dovesti do toga da ćete se otarasiti stranaca koje nekad vidite kao nezvane goste.