Tokom poslednjeg rata u BiH Vazduhoplovstvo RS izvelo je više od 17.000 letova, a spasili smo tačno 11.522 ranjenika. Kada je u Dejtonu potpisan mirovni sporazum 1995, “stroj” naših vazduhoplovaca je bio manji za 54 pripadnika, ostali smo bez 13 pilota, 12 aviona, sedam helikoptera.
Ovako, prvi put za širu javnost, preko stranica “Novosti”, otkriva malo poznate detalje ratnih sukoba devedesetih, general Živomir Ninković, ratni komandant avijacije Srpske, koje je pretočio u knjigu “Vazduhoplovstvo i Protivvazdušna odbrana Republike Srpske u ratu 1992-1995”.
Odsudne bitke za opstanak RS, general Ninković, koji za medije nije govorio pune 24 godine, označava one, iz septembra 1995. i zaustavljanje hrvatsko-muslimanske ofanzive na Banjaluku i Prijedor i njihove velike gubitke na Uni 18. i 19. septembra:
– Presudni su bili vazdušni udari VRS, kada smo forsirali reku u reonu Dubice i Novog Grada. Tog septembra je i Tuđman, javno na TV, kazao da zbog neočekivanih gubitaka HV iz vazduha odustaje od glavnog grada RS.
Naš sagovornik “raportira” da je PVO VRS tokom rata oborila 32 aviona i helikoptera NATO snaga, prvu letelicu u aprilu 1994, kod Goražda. Ukazuje i da je taj “ratni bilans” verifikovan i u Haškom tribunalu. Nad Srpskom su oborena i četiri hrvatska “miga 21”. U njima su, konstatuje sa gorčinom, bile dojučarašnje kolege.
– Moćnoj alijansi smo se suprotstavili vojničkim znanjem, srcem i tehnikom koju smo imali. Pred početak prvih dejstava NATO avijacije, moj zamenik, general Božo Novak je predložio novu taktiku borbe protiv agresora koju su osmislili najstručnije starešine Odeljenja PVO štaba ViPVO. Sve PVO sisteme stavili smo u stanje stalnog marša, menjajući položaje. Uveli smo i novi pojam – “protivvazdušni napad” umesto protivvazdušne odbrane. Cilj nam je bio da zadržimo sposobnost nanošenja gubitaka napadaču tokom celog rata, a ne da se izlože opasnosti i u uslovima apsolutne nadmoćnosti NATO snaga, besmislenom odbranom budemo uništeni u prvom naletu.
– Doleteo sam u Podgoricu, rano posle podne tog 13. maja na čelu poslednje grupe od četiri aviona “jastreb” avijacijske brigade tadašnje JNA iz BiH. Taman sam sleteo kada me je komandant RV i PVO JNA general Božidar Stevanović pozvao. Pristao sam da preuzmem komandu nad RV uz uslov da to ne bude avijacijski korpus nego vid vojske srpskog naroda u BiH. Zapisana istorija dalje svedoči da je prvi borbeni let vazduhoplovstvo RS izvršilo 27. maja. Do 10. oktobra 1992, kada je doneta odluka da Unprofor nadgleda aerodrome VRS, napravljena su 1.242 borbena leta podrške svim korpusima VRS.
Na operaciji “Koridor” u podršci Prvom krajiškom korpusu piloti VRS, vojnički, do detalja, govori general Ninković, izveli su 563 borbena leta, Istočnobosanski korpus imao je podršku od 202 dejstva, Sarajevsko-romanijski 308, Hercegovački 40…
– Na 11 aviona “orao” i devet “jastrebova” bilo je 17 pilota obučenih za borbena dejstva – seća se general. – Letači VRS su bili uglavnom deca iz BiH, neki tek izašli sa vazduhoplovne akademije. Piloti su mi sazrevali u jednom ratnom letu.
Jedan od najtežih dana u istoriji avijacije VRS, za Ninkovića je bio 28. februar 1994. kada je oboreno pet “jastrebova” koji su krenuli u akciju neutralisanja fabrike municije u Bugojnu i Novom Travniku. Tada su poginula tri pilota.
Nekadašnji prvi čovek ratnog vazduhoplovstva Srpske kaže da su Srbi zapravo, od početka ratnih sukoba na tlu bivše SFRJ “ratovali sa NATO”. U pitanju je, uveren je on, bila strategija Alijanse da se vodi sukob niskog intenziteta, tačnije “Rat preko posrednika”, pa su tako, kako ukazuje, za njihove geopolitičke ciljeve ratovali Slovenci, Hrvati, muslimani, Albanci.
NEPRIJATAN PREGOVARAČ
KRAJEM septembra 1992. general je prisustvovao razgovorima u Banjaluci na kojima su bili i tadašnji strani posrednici Sajrus Vens i lord Dejvid Oven. Naš sagovornik kaže da ga je Oven u memoarima “Balkanska odiseja” okarakterisao kao “najneprijatnijeg sagovornika, pregovarača”.
“RAPORT” VOJNICIMA
NINKOVIĆEVA knjiga, kako primećuje njen recezent mr Zlatomir Grujić, “raport” je komandanta vojnicima sa kojima se četiri godine borio na zemlji i nebu. To je, zapisao je Grujić, i polaganje računa srpskom narodu koji je branio.