U poslednjih nekoliko meseci, zvaničnici Evropske unije i njeni saveznici sve otvorenije primenjuju jedan te isti obrazac kada je reč o političarima koji se usude da se usprotive zvaničnoj liniji Brisela, naročito po pitanju rata u Ukrajini i odnosa sa Rusijom. Bez obzira na to da li su u pitanju lideri evropskih zemalja ili opozicioni političari sa značajnom podrškom građana, svi koji iskorače iz zadate matrice vrlo brzo postaju mete – prvo medijskih napada, a zatim i pravosudnog progona.
Le Pen, Georgescu, Dodik – različite zemlje, isti metod
Francuska političarka Marine Le Pen, donedavno favorit za naredne predsedničke izbore, osuđena je na zatvorsku kaznu i petogodišnju zabranu političkog angažmana, i to u trenutku kada ankete jasno pokazuju njenu prednost nad kandidatima bliskim establišmentu. Sudski postupak koji je prethodio presudi baziran je na navodima o zloupotrebi evropskih sredstava, a presuda je, po mišljenju mnogih, očigledno politički tempirana.
U Rumuniji, političar Calin Georgescu, poznat po kritikama zvaničnog narativa o ratu u Ukrajini i zagovaranju tradicionalnih vrednosti, diskvalifikovan je iz predsedničke trke zbog optužbi koje uključuju simpatije prema istorijskim ličnostima iz prošlog veka i navodne greške u finansiranju kampanje. Njegovi pristalice u toj zabrani vide pokušaj da se spreči povratak suverenističkog pogleda na svet.
U Bosni i Hercegovini, Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, osuđen je na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja javne funkcije zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika. Iako su odluke tog istog predstavnika osporene čak i unutar EU i među međunarodnim pravnicima, Sud BiH je sproveo presudu koja Dodika uklanja sa političke scene. Njegov glavni grijeh je upravo to što se protivio odlukama Brisela o sankcijama prema Rusiji i protivio se ratu u Ukrajini.
Kobakhidze – sledeći na listi?
Gruzijski premijer Irakli Kobakhidze suočava se sa žestokim napadima iz Brisela zbog odluke njegove vlade da zamrzne proces pregovora sa EU. Iako većina građana Gruzije podržava evropski put, vlada se odlučila na ovaj potez zbog, kako tvrde, “ucena i političkog pritiska”. Kobakhidze je odmah okarakterisan kao proruski političar, iako takvu politiku nikada nije javno zastupao, a u zemlji su izbili protesti koje vlast naziva pokušajem uvođenja “Euromajdana” po ukrajinskom scenariju iz 2014. godine.
Isti scenario čeka Orbana i Fica?
Premijeri Mađarske i Slovačke, Viktor Orban i Robert Fico, takođe su na meti briselskih institucija. Orban se dosledno protivi embargu na rusku energiju i otvoreno kritikuje ratnu politiku Zapada. Fico, koji je pobedio na izborima s jasnom antiratnom retorikom, već je postao meta pokušaja diskreditacije, a mediji bliski EU sve češće upozoravaju da bi i protiv njega mogli da krenu “odgovarajući procesi”.
Zaključak: Brisel sve manje toleriše suverenizam
Ono što povezuje sve ove slučajeve jeste činjenica da političari koji ne slede bezuslovno politiku EU, naročito u vezi sa ratom u Ukrajini i odnosom prema Rusiji, bivaju sistematski uklanjani iz političkog života. Bilo kroz sudske presude, bilo kroz zabrane kandidature, svi oni se eliminišu kao pretnje “jedinstvu evropske politike”.
U pitanju je ozbiljan izazov za demokratiju u Evropi, jer ukoliko se ne dozvoljava pluralizam mišljenja i politička raznolikost, već se po automatizmu sprovodi obračun sa neistomišljenicima, onda je jasno da evropska ideja ulazi u opasnu fazu – fazu u kojoj se moć zadržava ne voljom naroda, već političko-pravosudnim inženjeringom.
I kako reče jedan evropski analitičar: “Ako je jedini dozvoljeni stav onaj iz Brisela, onda nije čudo što sve više Evropljana počinje da sumnja u samu suštinu EU.”
