Još nije, ali sluti da bi i rakija mogla da bude jabuka političkog razdora Republike Srpske i Federacije BiH, ako Federacija usvoji predloženi zakon o jakim pićima. Već ima najava o „prebezima“ u RS. Sve zbog rakije.
Stvar je „zakuvala“ EU koja će, činilo se, pre da natera krave da same pakuju mleko, nego seljaka na Balkanu da se odvoji od rakijskog kazana.
U Federaciji BiH su lepo prepisali hrvatski propis usklađen sa briselskim zakonodavstvom, kako je objašnjeno, sve zbog budućeg članstva u EU. Treba se na vreme pripremiti za taj korak, koliko god se to mnogima činilo daleko.
Ali za razliku od odgovornog Sarajeva koje bi, kako to predviđa prednacrt zakona, da ograniči količinu rakije ispečene za sopstvene potrebe, Banjaluka drugačije gleda na rakiju. Prema propisu RS, svako za vlastite potrebe može da proizvede rakije koliko god želi.
Može i rakija da stane na EU put
Zbog toga su neki u Federaciji najavili da će ako im bude ograničeno da za lične potrebe ispeku najviše 50 litara rakije godišnje, kazane preseliti u Republiku Srpsku. Eto još jednog srpskog saplitanja na putu BiH ka EU.
Videćemo hoće li prednacrt zakona preživeti javnu raspravu koja je u toku. Njegovi kritičari su bili glasni, naročito oni iz Gradačca i okoline, gde ima oko šest miliona stabala šljive.
Domaćini koji imaju i po 100 i više stabala te voćke, ukoliko ispeku više od 50 litara godišnje, bez obzira da li je za prodaju, ili za sopstvene potrebe, moraće da se upišu u registar proizvođača. A onda to podrazumeva još sijaset drugih stvari, odnosno troškova.
A šta je 50 litara godišnje. „Nema ni za poneti“. Kako nekome na ovim prostorima da u kuću uđeš, da dođeš na radost, ili žalost, bez boce rakije. Ne znaju to EU standardi. Toga tamo nema.
Kako objašnjava Senad, upravo iz okoline Gradačca, sa oko 100 stabala, zavisno od godine, može da ubere oko dve tone šljive i od toga ispeče 200 litara rakije.
Muka s „mučenicom“. Šta s viškom šljive. Marjan, takođe iz istog kraja, ispričao je kako izgleda njegov plan B.
U Federaciji šljiva, kazan u Srpskoj
Pošto se prema zakonu Republike Srpske o jakim alkoholnim pićima svako ko peče rakiju za vlastite potrebe ne smatra proizvođačem i može da je ispeče koliko želi, kazan će, kaže, preseliti u RS.
U Federaciji će da bere šljivu, a kazan će držati nedaleko od kuće, u RS. Mada je i on, kao i Senad, skeptičan da će predloženi zakon uopšte zaživeti u Federaciji. Pa neće, kaže, narod samo pekmez peći.
I tako u BiH opet bez konsenzusa dva entiteta. I opet će biti krivi Srbi koji se ne vladaju po meri Brisela, koji ne zna da pečenje rakije ovde nije samo proizvodnja i prodaja.
Na ovim prostorima to je ritual, deo tradicije koji okuplja porodicu, komšije, prijatelje, gde se pored rakijskog kazana, najčešće nasleđenog, uz meze i neizbežno probanje rakije, nazdravlja na radost i berićet.
E, samo što u tome ume i da se pretera. EU, očigledno, misli na sve nas. Jer u tom kazanu je i Srbija na putu ka EU, u kojoj se, takođe, proizvodnja za lične potrebe ne ograničava.
Uostalom, ovo je 21. vek i kao da bi to bila prva tradicija koju bi Balkanci zbog Brisela žrtvovali.
