Tajni spiskovi osoba kojima je zabranjen ulazak u BiH najrečitije govore o tome kako bezbednosne službe BiH uzurpira političko Sarajevo, koje koristi „rusku pretnju“ kako bi podiglo „gvozdenu zavesu“ na Drini i odvojilo Republiku Srpsku od njenog intelektualnog centra.
Ukoliko Obaveštajno-bezbednosna agencija BiH (OBA) bude postupala po zakonu i ispuni zahtev predsednika Saveta ministara BiH Zorana Tegeltije, koji je zatražio spisak osoba kojima je zabranjen ulazak u BiH, javnost će konačno saznati ono što traži već skoro mesec dana – imena osoba koji se na spisku nalaze.
Političko Sarajevo spušta „gvozdenu zavesu“ na Drini
Iako spisak postoji po svemu sudeći već duže vreme, on je aktiviran baš sada, a sagovornici Sputnjika, dekan banjalučkog Fakulteta bezbednosti Predrag Ćeranić i stručnjak za bezbednost Dževad Galijašević to tumače kao pokušaj bošnjačke političke elite da Republiku Srpsku i njeno političko vođstvo prikaže kao deo „ruske pretnje“ koja želi da razori BiH.
Nije problem što je nekima za koje se sumnja da su se u Siriji borili na strani Al Kaide ili Daeša (terorističkim organizacijama koje su zabranjene u Rusiji) zabranjen ulazak u BiH, kaže Ćeranić.
„Ono što budi sumnju jeste da se srpskim profesorima i advokatima, koji su veoma eksponirani u javnosti, u smislu odbrane srpskih nacionalnih interesa, zabranjuje ulazak, što stvara utisak da je reč o nekakvoj gvozdenoj zavesi koja se podiže na Drini, kako bi se Srbi iz Republike Srpske odvojili od svog intelektualnog središta, što Beograd svakako i jeste“, smatra Ćeranić.
Prema njegovom mišljenju, odgovor na pitanje zbog čega je spisak aktiviran tek sada, iako je očigledno da postoji već duže vreme, povezan je sa početkom ruske specijalne intervencije u Ukrajini.
„Iz političkog Sarajeva od početka intervencije 24. februara, neprestano se pokušavaju napraviti paralele situacije u Ukrajini sa stanjem u BiH u smislu optužbi da Milorad Dodik želi „ukrajinizaciju“ BiH, odvajanje jednog njenog dela i stvaranje posebne države po ugledu na Donjeck i Lugansk. Sve ovo povezujem sa tim zbivanjima. Neko misli da je dobio za pravo da optužuje Srbe da su „mali Rusi“, kao nekoga ko treba da ispašta i bude sankcionisan zbog onoga što radi Ruska Federacija“, ističe Ćeranić.
Spisak nepoželjnih – pasjaluk sarajevske čaršije
Slično mišljenje deli i Galijašević. Najpre, kaže on, postojanje tajnih spiskova koje formira OBA govori o uzurpaciji države od strane političkog Sarajeva. Ali, postojanje spiska otkriva, prema Galijaševićevim rečima i koliko je pitanje inicijative moćna stvar.
„U Sarajevu znaju ko je primarni neprijatelj Zapada – Rusija. I znaju uvući tu „rusku pretnju“ u kontekst svoje uzurpacije države, svojih interesa. O „velikosrpskom nacionalizmu“ davno su zauzeli obaveštajne stavove i preduzeli mnoge akcije, ali Zapad nije bio zainteresovan za ovu vrstu mere. Sada su te mere, nakon ukrajinske krize, uvrštene na dnevni red i sada su na dnevnom redu takozvani srpski nacionalisti, a u stvari intelektualci ili ugledni Srbi“, kaže Galijašević.
Sarajevo je, dakle, iskoristilo zapadnu frustraciju Rusijom i uvuklo Zapad u unutrašnje obračune u BiH. Time se pokazalo kako sluga može prevariti gospodara, dodaje on.
„Čudo je kako Zapad ne vidi da ih varaju sluge i uvlače u svoje lokalne bitke i svoje lokalne pasjaluke. Ovo je pasjaluk sarajevske čaršije, pasjaluk političkih i istorijskih konvertita, koji ne pripadaju ni islamu“, zaključuje Galijašević.
Za sada, poznato je da se na spisku nalazi 288 lica, od čega 27 iz Srbije, ostali su iz Turske (70), Albanije (70), Crne Gore (60) i drugih zemalja. Postojanje inkriminisanog spiska otkrio je istoričar Miloš Ković i to na svojoj koži, kada je početkom marta pokušao da, kao i svaki put kada je išao da održi predavanje na banjalučkom univerzitetu gde je gostujući profesor, pređe granicu.
Koviću je tada zabranjen ulazak u BiH pod obrazloženjem da predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost BiH. Na isti način, nešto kasnije, da su nepoželjni u BiH otkrili su i advokat Goran Petronijević i bivši komandant srpske žandarmerije Bratislav Dikić.
Usledilo je natezanje javnosti i zvaničnika OBA, njenog šefa Osmana Mehmedagića Osmice, koji je isprva tvrdio da se na spisku nalazi, kako je rekao, hiljade ljudi. Međutim, njih je ipak daleko manje, a spisak će, ako institucionalni mehanizmi budu radili, biti objavljen.
