Noć veštica ili „Halloween“, kako ga Amerikanci zovu, proslavlja se svakog 31. oktobra, a ključni momenti uključuju maskiranje, sakupljanje slatkiša od vrata do vrata i dubljenje bundeva.
Najmlađima je ovaj dan jedan od omiljenih jer se u vrtićima uglavnom organizuju maskenbali i razne aktivnosti u susret ovom danu, a ni roditeljima ne manjka euforije i zabave u „zastrašujućoj“ noći, jer su često pozvani na večernje događaje “pod maskama” koji su veoma zanimljiviog karaktera.
Počevši od irske tradicije, Noć veštica je postala nacionalno priznat festival u Americi. Više od 150 miliona ljudi u planu SAD učestvuje na proslavama „Halloween“-a.
Jedno od objašnjenja zbog čega se obeležava Noć veštica kaže da su još Kelti smatrali kako je 1. novembar zapravo početak nove kalendarske godine pa su proslavu noć ranije posvećivali bogu Sunca i gospodaru smrti. Verovali su takođe, kako u noći između 31. oktobra i 1. novembra mrtvi izlaze iz svojih grobova i obilaze mesta gde su živeli na ovom svetu, dok živi tada u strahu od njih prave buku kako bi ih oterali bojeći se susreta sa njima.
Rimljani su takođe dali na značaju ovoj noći, a smatrali su je i zimskim mračnim periodom godine. Oni su u ovoj noći gasili vatre u ognjištima i verovali da mrtvi dolaze na ovaj svet pa su različito povrće, koje su prethodno izdubili, ostavljali na svojim kućnim vratima kako bi oterali umrle. Sada je to najčešće bundeva, što je veći deo sveta gde se obeležava ova noć prihvatio od Amerikanaca.
Da li ste znali koja priča stoji iza običaja dubljenja bundeva?
Običaj se zasniva na irskoj legendi o kovaču Džeku koji je bio poznat po svojoj domišljatosti. Međutim, bio je veoma škrt. Jedna od mnogobrojnih priča govori o tome kako je ovaj kovač uspeo da prevari đavola.
Džek je ponudio dušu u zamenu za piće. Prema legendi, kada se đavo pretvorio u novčić, Džek ga je brzo stavio u džep pored krsta – zbog čega đavo nije mogao da se vrati u svoj oblik. Ovaj lukavi kovač pustio je đavola tek kada mu je ovaj obećao da neće tražiti njegovu dušu narednih deset godina, kaže priča.
Nakon toga, predanje kaže da je Džek još jednom uspeo da nadmudri đavola i to zamolivši ga da ubere jabuku sa stabla. Na kori drveta je brzo nacrtao krst, te ga đavo opet nije mogao uhvatiti. Ipak, kako legenda govori, kada je Džek umro, zbog grešnog života nije bio primljen u Raj, ali ni u Pakao. Đavo ga je poslao nazad, poklonivši mu komad uglja.
Prema predanju, ovaj kovač je u džepu imao repu koju je izdubio i stavio ugalj unutra. Od tada, on postaje lutalica koja, pokušavajući da nađe put do kuće, ide mračnim ulicama noseći repu u ruci i plašeći ljude oko sebe.
Kako se legenda širila, a Noć veštica polako postajala sve učestaliji praznik u zemljama širom planete, tako se i priča menjala. Zbog toga, neki su dubili paradajz, neki krompir, da bi na kraju opštepriznati simbol postala – bundeva.
Interesantne činjenice koje vezujemo za „zastrašujući “ praznik
Noć veštica je ujedno i datum kojem se raduju trgovci koji zadovoljno trljaju ruke jer prodaju veliki broj maski i kostima, ali i ostale rekvizite potrebne za moderan način obeležavanja dinamičnog praznika.
Tamo gde se Noć veštica obeležava, određene TV kuće čak prilagode svoj program ovom datumu, pa tako puštaju horor filmove da bi oni koji ga slave imali bolji ugođaj i naravno kako bi privukli publiku tog dana.
Pored toga, mnogobrojne serije 13. epizodu posvećuju „zastrašujuće“ zabavnoj noći.
Poreklo Noći veštica prvenstveno potiče iz Irske – Od keltskog festivala za mrtve zvane „Samhain“, navodi su Kongresne biblioteke.
Kelti su verovali da su duhovi mrtvih na Zemlji gde se odmaraju pa su se ljudi oblačili u kostime i ostavljali „poklone“ na njihovim prednjim vratima kako bi umirili romantične duhove. Kao i kod mnogobrojnih tradicija, i ova se preselila u Sjedinjene Države.
Noć veštica je nekada bila odlična prilika da se pronađe ljubav svog života. U nekim mestima, ljudi su slavili „Hallowen“ igranjem romantičnih igara za pričanje „Noć veštica: od paganskog rituala do partijske noći“. Kada je praznik prešao u Ameriku, mladi su nastavili tradiciju.
