OSVETNIČKOM pornografijom uništavaju se životi žena i devojaka. No, institucije ignorišu problem, a društvo i dalje odbija da razume razmere posledica. Zašto nema jedinstvene osude i dokle će žrtva biti kriva?
Kako piše Deutsche Welle, neovlašćeno deljenje eksplicitnih fotografija bez pristanka, poznatije kao osvetnička pornografija, gorući je problem u Srbiji. Ipak, osim aktivistkinja za ženska i ljudska prava, čini se da se tim problemom niko ne bavi. Institucije ne reaguju, nadležni ćute, a dok se u Telegram grupama fotografije dece, žena i devojaka razmenjuju svakodnevno, društvo većinom i dalje krivicu svaljuje na žrtvu i nehajno pita – “pa što se slikala?”
Neovlašćenom distribucijom i prodajom ovih fotografija narušava se intima devojaka i žena, kalja njihov ugled u društvu i ugrožava dostojanstvo. Osim društvenog statusa, to može imati dalekosežne posledice i po njihovo mentalno i fizičko zdravlje. Kako društvo doživljava problem osvetničke pornografije i razume li razmere njegovih posledica?
Šta je osvetnička pornografija?
Osvetnička pornografija je oblik rodno uslovljenog nasilja, čije su žrtve u 90 odsto slučajeva žene. Evropski institut za rodnu ravnopravnost definiše je kao pornografiju bez pristanka, koja podrazumeva onlajn distribuciju seksualno eksplicitnih fotografija ili videozapisa bez pristanka osobe prikazane na njima. Počinioci ne moraju uvek biti (bivši) partneri, slike mogu biti dobijene i hakovanjem računara, telefona ili naloga na društvenim mrežama, a cilj je naneti štetu žrtvi u stvarnom životu.
Sagovornice DW-a slažu se da je upotreba ovog termina česta i ujedno neadekvatna, te da njegova ustaljena upotreba najbolje opisuje kakav odnos društvo ima prema ovom problemu. “Ta terminologija podrazumeva da je žena nešto napravila i da joj se on sveti, što znači da je deo odgovornosti na njoj”, objašnjava Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC).
Žene sa Balkana u raljama Telegram grupa
Tromesečno istraživanje Telegram grupa, koje su sprovele osnivačice Udruženja OsnaŽene, pokazalo je da se u tim grupama, koje broje nekoliko desetina hiljada članova, na dnevnoj bazi razmenjuju incestna, dečija i osvetnička pornografija. Situacija je dodatno otežana sve češćom upotrebom deepfake-a – fotografija i videozapisa generisanih veštačkom inteligencijom, gde se promenom lika ili glasa osobe stvara lažni sadržaj kojim se povređuje nečija privatnost.
Nikolina Tomašević iz Udruženja OsnaŽene kaže da, uprkos stravičnim dokazima do kojih su došle, većinski deo društva i dalje krivi žrtvu, smatrajući da je sama kriva jer se slikala i slala fotografije. Napominje da ljudi nisu svesni psiholoških i fizičkih posledica koje takvi slučajevi mogu ostaviti na žrtvu.
“Ljudi često objektivizuju žrtvu. Ako je to devojka koja je bila obučena od glave do pete, išla u crkvu, onda zaslužuje empatiju. Ako je, pak, obukla kratku suknju, svojim izgledom i načinom oblačenja izazvala je nasilnika da reaguje i zaslužuje da postane žrtva”, kaže Tomašević za DW.
“Potpisujem zato što se i meni dogodilo, to mi je uništilo život”
Članice Autonomnog ženskog centra su početkom godine peticijom “Zakuni se u zakon” od nadležnih institucija zatražile da osvetnička pornografija bude uvrštena u Krivični zakon kao krivično delo, što u Srbiji – za razliku od Hrvatske i Crne Gore – i dalje nije slučaj. U manje od mesec dana prikupile su više od 20.000 potpisa, što pokazuje da deo društva prepoznaje taj problem i zahteva institucionalne promene.
“To su najčešće mlade devojke, srednjoškolke, studentkinje – nova generacija koja je svesna i koja ne želi da trpi. U toj grupi su i žene koje su preživele takav oblik nasilja, kao i mladi roditelji, pre svega roditelji ćerki, koji prepoznaju u kakvom svetu odrastaju njihove ćerke i žele promenu”, ističe Pavlović iz AŽC-a.
Ipak, naišle su i na brojne komentare kojima se odgovornost prebacivala na same devojke i žene kojima se to dogodilo, što ukazuje “da se ne razume zašto je to nasilje”. “Suština problema je mržnja prema ženama (mizoginija) i patrijarhalni odgoj povezan s time, ali i iskrivljen i perverzan osećaj odgovornosti na više nivoa društva”, objašnjava Pavlović za DW. Ona dodaje da su to “uglavnom mladi ili stariji muškarci koji i dalje smatraju da žena ne treba biti samosvesno seksualno biće, već da treba biti na raspolaganju za zadovoljenje njihovih potreba”.
Nereagovanje nadležnih kao obrazac
Iako su članice “OsnaŽenih” sve prikupljene dokaze još pre nekoliko meseci predale nadležnom Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, još uvek ništa nije preduzeto. Time se šalje poruka da to nije ozbiljan problem, te da, iako veliki deo društva zahteva promenu, “institucije odbijaju da se bave time, umanjuju ga. Time poručuju svim ženama da one nisu važne i da njihovi problemi od ranog uzrasta nisu bitni”, kaže Pavlović.
“Institucije su tromе, ukorenjene u predrasude, a čine ih ljudi koji su i sami deo društva koje živi u patrijarhalnim obrascima”, dodaje Tomašević iz “OsnaŽenih”. Još je opasnije što društvo, zbog nereagovanja institucija, “počinje da normalizuje takvo ponašanje i smatra da u tome što rade nema ništa loše”.
Šta dalje?
Pavlović smatra da ovaj problem zahteva institucionalne promene, ali ne samo u smislu promene zakona, već i njegove primene. “Uzalud je zakon koji se neće sprovoditi, ili ako žene koje prijave to delo naiđu na podsmeh, uvrede i nepoverenje”, objašnjava ona.
Osim toga, društvu je potrebna “promena diskursa o seksualnosti – da pojmovi seks, seksualnost, pristanak, užitak, rodne uloge, stereotipi budu jasni”, te da se te teme na vreme i na način primeren različitim uzrastima obrađuju kroz obrazovni sistem. “Mislim da je to jedini način da nove generacije postanu svesnije i da više poštuju žene”, zaključuje članica AŽC-a.