Marija Nović, sedamnaestogodišnja djevojka iz Dervente, ponosni je nosilac titule najmlađeg pilota u istoriji generalne avijacije u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini.
Kada je s 14 godina glasno izgovorila da nebo vidi kao svoju slobodu, a da joj je želja da svoje obrazovanje nastavi na Vazduhoplovnoj akademiji u Beogradu, prema njenim riječima, okolina je to dočekala s nevjericom, pa čak i sumnjom.
Nije čest slučaj da se mlada djevojka odluči na ovakav korak, ali uz jaku volju i nepokolebljivu želju za letom kroz oblake, te primjerom Ivane Milojević, prvog ženskog pilota u srpskoj civilnoj avijaciji kojeg slijedi, Novićeva je dokazala da prepreke za nju ne postoje, a stereotipi su samo iluzije za nedovoljno hrabre.
Da sreća prati samo hrabre, dokazala je sa svojih 50 sati leta koji su već iza nje, a u narednoj godini Marijini ciljevi su da provede bar još 150 sati na nebu.
“Ova ‘titula’ svakako nije bila moj cilj niti motiv, jednostavno se desila. Verovatno zato što se trudim da idem prema svom cilju školovanja tako da paralelno sa školom idem i na ostale obuke.
Moje interesovanje za avijaciju se pojavilo s 14 godina, kada sam odlučila da upišem Vazduhoplovnu akademiju u Beogradu. U drugoj školskoj godini otvorila se mogućnost da nastavu u mojoj školi pohađam paralelno s nastavom i teorijski deo nastave za PPL pilota.
Teorija obuhvata devet ispita: poznavanje vazduhoplovstva, meteorologiju, navigaciju, komunikaciju, operativne procedure, teorije letenja, ljudske mogućnosti, performanse i planiranje leta”, rekla je Novićeva za “Nezavisne”.
Nakon položenih ispita u Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo u Beogradu i dobijenog ljekarskog uvjerenja, sa svojih nepunih 17 godina dobila je letačku knjižicu i stekla pravo da pohađa praktičnu obuku.
“Tri meseca svakodnevno sam bila na obuci na aerodromu u Subotici, a u oktobru 2021. godine polagala sam praktični ispit letenja u Novom Sadu i zvanično dobila dozvolu PPL. Želja da postanem pilot mi se javila tek tada, kada sam krenula na obuku. Do tada moje ambicije su bile vezane samo za kontrolu letenja”, izjavila je Novićeva.
Avijacija i samo upravljanje letjelicama znaju da budu izuzetno zahtjevni, ali ipak Novićeva ne može da svoj put do sticanja iščekivane dozvole okarakteriše kao težak.
“Kada imate želju, interesovanje i naravno smisla kao i za svako drugo zanimanje, onda taj put predstavlja zadovoljstvo. Teži i kompleksniji deo tek predstoji na putu do sticanja ATPL dozvole”, pojasnila je Novićeva.
Ona je za naš medij naglasila da je oduvijek svoju najveću podršku u letu do zvijezda imala u svojim roditeljima, dok je okolina njenu želju ipak dočekala na drugačiji način.
“Kada sam u osnovnoj školi rekla da planiram da upišem Vazduhoplovnu akademiju, svi su nekako gledali na to s nevericom. Čak i oni koji su me podržavali danas priznaju da su i sami sumnjali u to. Mislim da su samo moji roditelji verovali u mene i pružili mi apsolutnu podršku. Verujem da je strah na mom prvom samostalnom letu bio veći mojim roditeljima nego meni. Danas kada sam već postala pilot, svi na to gledaju s oduševljenjem, bilo da su vršnjaci ili stariji, javljaju mi se i čestitaju, kažu mi da su ponosni na mene”, ispričala je Novićeva.
Za njeno zanimanje, kako kaže, broj sati provedenih u avionu je od ključnog značaja za zapošljavanje, a njene želje su da u 21 godini, kada to i zakonom bude moguće, bude spremna u svakom smislu da radi ovaj posao.
“U narednoj godini planiram da napravim 150 sati letenja. Tokom sledećeg raspusta ću upisati teorijsku obuku ATPL u trajanju od oko 750 sati u Mađarskoj i nastaviti obuku za komercijalnog pilota (za putničke avione). Kada počne školska godina, paralelno ću ići u četvrtu godinu Vazduhoplovne akademije i prvu godinu Saobraćajnog fakulteta, vazduhoplovni smer. Tačnije, trudim se da štedim vreme da bih što pre bila spremna da radim ovaj posao, jer je ovo posao beneficiranog radnog staža. Moj uzor je Ivana Milojević, prvi ženski pilot u srpskoj civilnoj avijaciji”, kazala je Novićeva za naš list.
Do sada je imala priliku da upravlja sljedećim modelima aviona: Cessna 150, Cessna 172, Piper 38, a polaganje za PPL pilota je imala početkom desetog mjeseca prethodne godine, tako da je sa svojih 17 godina zvanično i postala pilot.
“Let za mene prvenstveno predstavlja zadovoljstvo, a nebo životni prostor i slobodu. Kada letim, maksimalno sam koncentrisana na samo letenje, ali naravno imam prostora i da uživam u lepim prizorima”, zaključila je Novićeva.
