Građani Grenlanda sutra izlaze na parlamentarne izbore, a centralna tema predizborne kampanje je moguća nezavisnost najvećeg ostrva na svetu. Zakonski okvir za postizanje nezavisnosti već postoji. Sve glavne političke stranke na Grenlandu podržavaju ideju nezavisnosti, pa se diskusija vodi o tome kada, a ne da li treba preseći veze sa Danskom.
Put ka nezavisnosti već je trasiran. Član 19. danskog ustava omogućava vladi da se odrekne dela svoje teritorije, pod uslovom da to odobri parlament. „Opšte je mišljenje da bi bilo moguće da se Danska odrekne Grenlanda bez izmene ustava“, rekao je Frederik Vaage, profesor na Univerzitetu Južne Danske.
Grenlandski zakon o samoupravi iz 2009. godine „praktično predstavlja plan puta ka nezavisnosti“, navodi Vaage. U članu 21. ovog zakona stoji da „odluku o nezavisnosti Grenlanda donosi narod Grenlanda“. Nakon toga, grenlandska i danska vlada moraju postići dogovor, koji potom treba da odobri grenlandski parlament, da bude potvrđen na referendumu i da dobije saglasnost danskog parlamenta.
Šta znači biti Grenlanđanin?
U tekstu zakona piše da „nezavisnost Grenlanda podrazumeva puni suverenitet nad teritorijom“. Premijerka Danske Mete Frederiksen ponovila je da „budućnost Grenlanda odlučuju Grenland i Grenlanđani“.
Čak je i američki predsednik Donald Tramp tokom obraćanja Kongresu 4. marta izjavio da „nevjerovatni narod Grenlanda ima pravo na samoopredeljenje“. Tramp je dodao: „Ako tako odlučite, dobrodošli ste u Sjedinjene Američke Države“, obećavajući bogatstvo i sigurnost.
Zakon o samoupravi, međutim, ne precizira ko tačno ima pravo glasa na referendumu o nezavisnosti, što je pokrenulo rasprave o grenlandskom državljanstvu i predlogima da se napravi „registar Inuita“, iz kojeg bi bili isključeni Danci. „Ljudi koji su kolonizovali ovu zemlju ne bi trebalo da odlučuju o tome da li će nastaviti da je kolonizuju ili ne“, izjavio je Pele Broberg, lider grenlandske stranke Naleraq.
Ipak, Jorgen Albek Jensen, profesor emeritus prava na Univerzitetu u Arhusu, upozorava da bi sastavljanje takvog registra bilo „izuzetno teško“. „Postoji mnogo brakova između Grenlanđana i Danaca. Da li bi neko morao biti polu-Grenlanđanin? Ili četvrtina?“, pita se Jensen, dodajući da mu ova ideja zvuči kao zakoni iz Nirnberga.
Dug put do nezavisnosti
Pravila za izbore za grenlandski parlament su jasna: pravo glasa imaju danski državljani koji žive na Grenlandu duže od šest meseci. Oko 17.000 Grenlanđana koji žive u Danskoj nemaju pravo glasa, osim ako nisu registrovani kao studenti.
Vlada Grenlanda zadužila je u septembru prošle godine posebno telo koje bi trebalo da izradi pravnu analizu celokupnog procesa aktivacije člana 21. Njihov izveštaj očekuje se krajem 2026. godine.
Nijedna od glavnih političkih stranaka ne planira pokretanje procesa nezavisnosti pre tog roka. „Kada proces krene, trajaće najmanje nekoliko godina. Mnogo je praktičnih pitanja koja moraju biti rešena pre nego što Grenland postane nezavisna država“, navodi Jensen, posebno ističući buduće odnose sa trećim zemljama, uključujući Sjedinjene Američke Države.
„Ovo je dugoročan projekat“, dodaje Vaage. „Danska dobro razume da potpuna nezavisnost neće biti ostvarena dok je Tramp predsednik SAD-a.“
Prema anketi instituta Verian iz januara, 56 odsto Grenlanđana podržava nezavisnost, dok se 45 odsto protivi ako bi ona dovela do smanjenja životnog standarda.
