Svojevremena pojava „lajk“ dugmeta pokazala se razornim kada je reč o psihičkim poremećajima kod dece i mladih i već sada se može povući jasna paralela između jačanja društvenih mreža i povećanja mentalnih poremećaja, kaže za Sputnjik Andrea Jovanović. Filteri za ulepšavanje deo su iste te priče o validaciji, manjku samopouzdanja i psihičkim oboljenjima.
Društvena mreža „Tik-tok“ pod pritiskom je da poboljša bezbednosne standarde kako se mlađi od 13 godina ne bi našli među korisnicima. Istovremeno, zbog porasta anksioznosti i pada samopoštovanja kod mladih, korisnici društvene mreže mlađi od 18 godina suočiće se sa ograničenjima upotrebe filtera za ulepšavanje.
Ova mreža je tokom bezbednosnog foruma u Dablinu najavila promene u radu, a ograničenja za filtere odnosiće se na one koji menjaju dečje karakteristike, pumpajući im usta, uvećavajući im oči ili ujednačavajući im pigment kože. Filteri ili efekti poput zečjih i psećih njuški i ušiju neće biti pogođeni ovom merom.
Anksiozna generacija
Filozof i istraživač-saradnik u Institutu za političke studije Andrea Jovanović rekla je u razgovoru za Sputnjik da je 2012. godina bila presudna za priču o društvenim mrežama, jer se te godine, pored dugmeta za lajk, pojavio i „Instagram“. Kada se govori o psihološkim ili psihičkim poremećajima i dobijanju validacije, ovo je neizbežna tema. Uz to, dugme za lajk je društvene mreže pretvorilo u savršene marketinške mašine, što do tog trenutka nije bio slučaj, niti je bilo u interesu društvenih mreža.
„Ono što sad može da se prati i vidi, bar na osnovu generacija koje su te 2012. imale šest, sedam ili osam godina jeste da su posledice prilično razorne. Knjiga „Anksiozna generacija“ upravo se bavi ovim problemom i prati prvu generaciju koja je odrastala u svetu društvenih mreža kakve danas poznajemo. Ono što vidimo sada, 12 godina kasnije, jeste da je sve postalo još ekstremnije, kako po pitanju vremena koje deca provode po mrežama, broju samih mreža, tako i po uključenju interneta, telefona i svih smart uređaja u druge procese, ne samo u slobodno vreme. Tu se prvenstveno misli na učenje. Tek treba da vidimo šta će istraživanja pokazati u tom pogledu“, rekla je Jovanović za Sputnjik.
Realan uticaj zabrana
Različite zemlje imaju različit pristup problemu učestalog korišćenja interneta kod dece, od starosnih zabrana za registrovanje naloga i neophodnih roditeljskih dozvola, pa do modifikacije sadržaja koji se prikazuju različitoj publici.
Jovanovićeva smatra da prostom zabranom nije moguće odvojiti decu od društvenih mreža i da taj problem zapravo prerasta u kulturološko i političko pitanje. Jedan od primera je Kina koja od početka primenjuje određene zabrane, upravo zbog pretpostavke do kakvih bi sve posledica prevelika upotreba Tik-toka, ali i drugih društvenih mreža, mogla da odvede.
„Najosetljiviji su jako mladi ljudi i deca kojima je mozak i dalje u razvoju i nisam sigurna da ovakva vrsta kontrole i nadzora može mnogo da pomogne. Bojim se da istraživanja pokazuju da su neke od posledica nepovratne, a najveći problem su pažnja, koncentracija i navučenost na dopamin u vrlo ranom periodu života.“
Naša sagovornica kaže da ne bi zalazila u krajnost sa tvrdnjom da su internet i pristup tehnologijama u potpunosti loše, ali smatra da neka vrsta ograničenja mora da postoji. To dalje otvara pitanje čija je to nadležnost i ko može takva ograničenja da uvede. Prepuštati samim mrežama da se time bave prilično je pipavo, kaže Jovanovićeva, budući da one rade u svom, a ne u interesu običnih ljudi i opšteg zdravlja.
Filteri kao izraz seksualnosti
Filteri na koje se stavlja zabrana, odnosno koji će se nadzirati, jesu oni koji seksualizuju decu i menjaju im crte lica. Šaljivi filteri sa animacijama i životinjama neće biti obuhvaćeni ovim. Ipak, Jovanovićeva smatra da treba biti oprezan sa optužbama da društvene mreže seksualizuju decu.
„Svako vreme imalo je svoje oblike toga, ne bih baš rekla da su društvene mreže seksualizovale decu. Svaka generacija je imitirala standarde lepote svog vremena, ali su društvene mreže uvele široku prisutnost sebe samog u svetu, pred ljudima, odnosno profilima koji ih ne poznaju.“
Ranije su se, kaže Jovanovićeva, standardi lepote inicirali da bi neko nekog video u školi, odeljenju, parku, a sada to podrazumeva mnogo veću publiku i samim tim povećava utisak validacije koji može da se dobije kada su standardi do kojih im je stalo ispoštovani.
Istraživanje seksualnosti je, objašnjava ona, prirodna potreba koja postoji kod mladih ljudi i pojačana je na početku puberteta. Ona sama po sebi nije loša, već je proces razvoja ljudskog bića. Razlika je u tome što društvene mreže značajno povećavaju opasnosti koje idu sa svim tim iz gomile razloga. Ranije su postojali drugačiji standardi lepote i bili su ograničeni na prijatelje i poznanike, dok sad, ističe Jovanovićeva, sve što se okači onlajn može videti beskonačno mnogo ljudi, od kojih neki to mogu i zloupotrebljavati.
