Profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Miloš Ković ocijenio je da je pad podrške Ukrajinaca nastavku sukoba, uz rast broja pristalica pregovora o miru, direktna posljedica dosadašnjeg toka rata, odnosno ratnih rezultata na frontu, kao i dolaska Donalda Trampa na vlast u SAD.
Nedavna istraživanja američke agencije “Galup” pokazuju da je podrška građana Ukrajine nastavku rata “do pobjede” pala za 25 procenata, sa 63 na 38 odsto, za godinu dana, uz isti rast podrške pregovorima o miru.
Ković smatra da ovakvi rezultati potvrđuju zamor ukrajinskog društva od sukoba i želju da se stradanja okončaju, te da nema dileme da je poruka o smanjenju vojne pomoći Kijevu, koju je Tramp neprekidno slao tokom predsjedničke kampanje, u Ukrajini i te kako imala odjeka.
“Videćemo kakvu će on politiku da vodi, ali je dolazak Trampa na vlast u SAD delovao veoma demorališuće na Ukrajince, tako da je jasno da podrška Ukrajinaca nastavku rata opada”, rekao je Ković Srni.
Međutim, ističe on, i dalje dobar dio ukrajinskog društva želi da se bori.
“To pokazuje koliko je u ukrajinsko društvo dubinski ukorenjena ta promena identiteta u pravcu rusofobije, u šta se krenulo još u vreme Sovjetskog Saveza, ali se ubrzalo od 1991. godine. Koliko brzo se odigrala ta identitetska promena u ukrajinskom društvu, toliko ili barem približno toliko bi morao da traje i povratak. To će dosta zavisiti i od rezultata ovog rata”, rekao je Ković.
On je dodao da se, uprkos tome i vijestima sa fronta, vidi i da je ukrajinsko društvo zamoreno od rata.
“Ako se sadašnji trend nastavi, a sva je prilika da hoće, to će, na kraju krajeva, biti dobra vest za sve one koji očekuju mir, jer ovaj rat ne ide u prilog nikome, osim SAD. I Evropljani su na ivici snaga zbog rata na istoku Evrope, a ovaj rat svakako najmanje odgovara građanima Ukrajine”, rekao je Ković.
Prema rezultatima “Galupovog” istraživanja javnog mnjenja u Ukrajini, prvi put od početka rata u toj zemlji više od polovine, odnosno 52 odsto građana, zalaže se za skori početak pregovora o miru, a 38 odsto insistira na tome da se zemlja bori “do pobjede”.
U prethodnoj godini za nastavak rata bilo je 63 odsto građana, a 27 odsto za pregovore, dok je u 2022. godine za nastavak rata “do pobjede” bilo 73, a za pregovore tek 22 odsto ispitanika.
Istraživanje je pokazalo da je u istočnim regionima, gdje se vodi rat, 27 odsto za nastavak sukoba, dok ih je prije dvije godine bilo 63 odsto.
Među pristalicama okončanja rata 52 odsto njih bi prihvatilo i mogućnost teritorijalnih ustupaka.
“Galupovo” istraživanje pokazalo je da je pao i broj onih koji vjeruju da će Ukrajina narednih deset godina postati članica NATO, što očekuje 51 odsto ispitanika, odnosno devet odsto manje nego prošle godine, kada je u to vjerovalo 60 odsto anketiranih.
Prema rezultatima ankete, više od petine, odnosno 22 odsto ispitanika, misli da Ukrajina nikada neće ući u NATO, što je dvostruko više nego u prošlogodišnjem istraživanju, kada je takav stav imalo 11 odsto građana.
Istraživanje ukazuje i da je opao i evrooptimizam, jer je u ulazak Ukrajine u EU u narednih deset godina u ranijim rezultatima vjerovalo 73 odsto građana, a sada 61 odsto, dok 15 odsto njih misli da Ukrajina nikada neće biti dio EU.
