Olaf Šolc otpustio je saveznog ministra finansija i koalicionog partnera iz redova liberala Kristijana Lindnera uz rečenicu: „Kao savezni kancelar to ne mogu da tolerišem.“
Kasno uveče posle tog obraćanja kancelara, šef poslaničke grupe FDP-a Kristijan Dir zvanično je objavio da će se svih četvoro ministara iz te stranke da se povuče s funkcije.
Pored ministra finansija Lindnera, tu još i ministar saobraćaja Folker Vising, ministar pravosuđa Marko Bušman i ministarka obrazovanja Betina Štark-Vacinger. U međuvremenu Folker Vising objavio je da se dogovorio da kancelarom da ostane na funkciji ministra saobraćaja i da zbog toga istupa iz FDP-a, prenosi „Dojče vele“.
Iz opozicije se čuju veoma glasni zahtevi da se vanredni izbori održe što pre. Šef demohrišćana i poslaničkog kluba CDU Fridrih Merc, kao i njegov kolega iz CSU u Bundestagu Aleksander Dobrint, od kancelara su zatražili da pitanje poverenja u nemačkom parlamentu pokrene odmah, a ne tek 15. januara, kako je to Šolc u svom obraćanju najavio. Fridrih Merc, koji je ujedno i kandidat za kancelara CDU/CSU, najradije bi da se prevremeni izbori održe već u drugoj polovini januara. Ako bi vladi bilo izglasano nepoverenje tek 15. januara, onda bi prevremeni izbori trebalo da se održe do kraja marta 2025. Redovni parlamentarni izbori bili su predviđeni za septembar 2025.
Semafor koalicija počela je da se ljulja 15. novembra 2023. i otada više nije uspevala da se smiri. Tog dana je Ustavni sud proglasio da je budžetska politika savezne vlade delom neustavna. Konkretno, problem je bila suma od 60 milijardi evra čije korišćenje je najviši nemački sud zabranio. Bundestag je tokom pandemije odobrio određene kredite za borbu protiv korone. Na kraju taj iznos nije potrošen pa je „semaforska koalicija, kao jedan od svojih prvih zvaničnih poteza, sa preostalih 60 milijardi evra htela da finansira njenu klimatsku i energetsku politiku. Ali, takvo preusmeravanje sredstava bilo je protivustavno.
Pritom su upravo te milijarde bile odlučujuće za formiranje jedne u stvari nespojive koalicije. SPD i Zeleni su u svojoj suštini stranke koje se zalažu za jaku ulogu države i da državni novac ulažu u socijalnu politiku i zaštitu klime. Ekonomsko-liberalna FDP praktično na svim tim poljima ima suprotno mišljenje.
Liberali uglavnom smatraju da građani o sebi trebalo sami da brinu i odlučuju, a da država interveniše samo u izuzetnim slučajevima.
U predizbornoj kampanji ta stranka je obećala da će sanirati budžet i da će se ponovo pridržavati u ustavu utemeljene tzv. „dužničke kočnice“, koja dakle Nemačkoj zabranjuje dalja zaduživanja.
Planovi su bili veliki: Nemačka je trebalo da postane vodeća po pitanju zaštite klime, a planirala se i izgradnja 400.000 novih socijalnih stanova. Socijalna država trebalo je da se modernizuje, odnosno da se reformiše sistem socijalnih davanja i doprinosa za penzije. I uz sve to, trebalo je da se povećaju ulaganja u istraživanja i razvoj.
To savezništvo – koje je započelo jednim selfijem vodećih glava Zelenih i liberala – u početku je dobro funkcionisalo. Pritom su upravo te dve stranke dijametralno različite po pitanju političkih uverenja.
Dobrih namera nije nedostajalo. Prilikom predstavljanja koalicionog ugovora tri stranke istaknuto je da „suprotnosti mogu i da se privlače“. Olaf Šolc (SPD), koji je nešto kasnije imenovan za kancelara, govorio je da je to „koalicija na istoj visini očiju“, ili drugim rečima, „koalicija ravnopravnih“.
Pandemija korone se vratila, Rusija je napala Ukrajinu, zaustavljene su isporuke gasa i nafte, a Nemačkoj je pretila energetska kriza.
Prvi duboki rez „semaforska koalicija“ zadobila je kada je ministar finansija Lindner izašao u javnost sa idejom da se vozačima odobri popust na benzin i dizel zbog sve većih cena goriva. Zeleni su bili zatečeni i reagovali su besno: predlog je i javno odbijen.
Svađe su počele da sve više zasenjuju politički učinak, a građani su to kažnjavali sve manjom podrškom.
„Semaforska koalicija“ tako je uspela da postane najneomiljenija vlada u istoriji Savezne Republike Nemačke. Dominantne su bile razmirice oko novca. SPD i Zeleni imali su problem s „dužničkom kočnicom“, jer je zbog rata u Ukrajini, izbeglica, ulaganja u Bundesver i sanacije infrastrukture u Nemačkoj spisak potreba postajao sve duži.
Ali, FDP se nije dala omekšati po tom pitanju i pridržavala se kursa štednje. A onda je došla na red odluka o budžetu za 2025. godinu. Pregovori su okončani tako što je u Bundestag prosleđen predlog budžeta s rupom od 12 milijardi evra.
Paralelno s tim, podseća „Dojče vele“, održali su se pokrajinski izbori u septembru 2024. na istoku zemlje. Nikad ranije te tri stranke nisu zabeležile tako loše rezultate. To je bio politički šamar za SPD, Zelene i FDP.
Nakon tih izbora, lider FDP-a Lindner postavio je ultimatum i proglasio da je ovo „jesen odluka“. Požurivao je koalicione partnere u donošenju zakona o kojima su se sporili. Atmosfera je postala katastrofalna i prepucavanja ljudi iz stranaka odvijala su se javno, preko medija. U oktobru je Lindner svom ultimatumu dodao i tzv. „katalog zahteva“ u kojem praktično raskida s čitavom ekonomskom i finansijskom politikom sopstvene koalicije. SPD i Zeleni ocenili su da je to provokacija i već u tom trenutku počeli da sumnjaju da Lindner igra na propast „semaforske koalicije“.
Sve u svemu, ako se vanredni izbori održe prema aktuelnom planu krajem marta, a ne u januaru, kako to zahteva šef demohrišćanske opozicije Fridrih Merc, kancelar Šolc bi to vreme mogao i hteo da iskoristi da progura još nekoliko zakona.
Izvor: Politika
