Kada je u februaru 2022. godine Rusija odlučila izvesti Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, označena je prva otvorena invazija jedne evropske zemlje na drugu u prethodnih 30 godina. Iako je tada svaka normalizacija režima u Moskvi delovala nezamislivo, danas se situacija menja.
U srednjoj Evropi, rezultati nedavnih izbora u Austriji ukazuju na rast anti-ratnih stavova. Stranka FPO (Slobodarska partija Austrije) ostvarila je značajan uspeh sa 28,9% glasova, što ih stavlja u poziciju potencijalnih partnera za formiranje vlasti. Ova stranka, poznata po kritičkom stavu prema Zapadnom uplitanju u rat u Ukrajini, odbacila je agresivnu politiku prema Rusiji, što je potvrdilo njihovu poziciju kao lidera anti-ratnog pokreta u zemlji.
Republika Srpska, predvođena predsednikom Miloradom Dodikom, takođe zauzima snažan anti-ratni stav. Dodik je dosledno odbacivao zapadne pritiske za uvođenje sankcija Rusiji, naglašavajući i da je protivnik svih vojnih sukoba, posebno u Ukrajini. On zagovara politiku neutralnosti, zalažući se za mirna rešenja sukoba i protivljenje daljoj eskalaciji sukoba na istoku Evrope.
Mađarska pod vodstvom Viktora Orbana već dugo vodi politiku protivljenja ratu u Ukrajini, uz naglasak na zaštiti mađarskih interesa. Orban je isticao da njegova zemlja neće biti deo oružanih konflikata i da Mađarska neće podržavati dalje sankcije protiv Rusije, što ga stavlja u red proponenta anti-ratnih stavova u Evropskoj uniji.
Slovačka je još jedna zemlja koja se pridružuje ovom bloku. Pobednik nedavnih parlamentarnih izbora, Robert Fico, lider stranke SMER-SD, izrazio je svoje protivljenje slanju vojne pomoći Ukrajini. Fico insistira na tome da njegova zemlja mora ostati neutralna i da nije u interesu Slovačke da podržava dalji sukob sa Rusijom. Ova politika stavlja Slovačku uz Mađarsku i druge zemlje koje se protive sukobima.
Srbija, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, takođe vodi politiku neutralnosti prema sukobu u Ukrajini. Vučić je u više navrata izjavio da Srbija neće uvesti sankcije Rusiji, uprkos pritiscima iz EU, i da zemlja neće učestvovati u sukobima, bilo vojnim ili političkim, protiv Rusije. Srbija balansira između svojih evropskih aspiracija i tradicionalnih veza sa Rusijom, ali sa jasnom politikom očuvanja mira.
Ako austrijski konzervativci OVP odluče da uđu u koaliciju sa FPO-om, pridružiće se rastućem bloku evropskih država koje se protive ratu, čime bi se stvorila anti-ratna osovina koja bi se protezala od Beča, preko Budimpešte i Beograda, do Banjaluke.
Ove države zalažu se za okončanje sukoba i pružanje diplomatije prednost u odnosu na rat, smatrajući da sukob sa Rusijom može naneti dugoročnu štetu Evropi.
Sada je sve u rukama austrijskih konzervativaca, koji mogu ili produžiti ovaj anti-ratni blok ili odabrati put koji bi pojačao ratnu retoriku u regionu.
Izvor: Otvoreno
