UKRAJINSKI predsednik Volodimir Zelenski obratio se naciji ove nedelje u velikom obratu – najavio je spremnost da pregovara s Rusijom po prvi put otkako je Moskva pokrenula invaziju pre dve godine. Zelenski je sugerisao da bi Moskva trebalo da pošalje izaslanstvo na sledeći mirovni samit, za koji se nada da će se održati u novembru. Rusija nije bila pozvana na mirovnu konferenciju u Švajcarskoj prošlog meseca jer je Zelenski rekao da se “bilo kakvi razgovori mogu održati tek nakon ruskog povlačenja iz Ukrajine”.
Kijev se trenutno suočava s dva ogromna problema. Prvi je teška situacija na prvoj liniji fronta, a drugi politička neizvesnost oko buduće podrške najbližih saveznika, piše u svojoj analizi CNN.
Iako je napredak koji ruske trupe ostvaruju u istočnoj Ukrajini značajno usporen otkako je američko oružje počelo stizati u maju, nije u potpunosti zaustavljen. Rusija i dalje osvaja teritorije, iako puno sporijim tempom. U isto vreme sve se više dovodi u pitanje spremnost nekih od najbližih i najvažnijih saveznika Ukrajine, posebno SAD-a i Nemačke, da nastave slati oružje u Ukrajinu i tako podržavaju snage Kijeva.
Obraćajući se novinarima u ponedeljak, Zelenski je rekao da Ukrajina ne dobija dovoljno zapadne pomoći za pobedu u ratu. Istakao je da će se “ishod rata odlučiti daleko izvan ukrajinskih granica”.
Veliki preokret Zelenskog
“Ne zavisi sve od nas. Znamo šta bi bio pravedan kraj rata, ali to ne zavisi samo od nas. Ne zavisi samo od našeg naroda i naše želje, nego i od finansija, oružja, političke podrške, jedinstva u EU i NATO-u u svetu”, rekao je Zelenski
Bivši američki ambasador u Ukrajini John Herbst rekao je da je promena tona Zelenskog zapravo reakcija na događaje koji se odvijaju u SAD-u. Bivši predsednik Donald Trump u ponedeljak je objavio da će njegov potpredsednik biti JD Vance, veliki protivnik slanja oružja u Ukrajinu.
Herbst je rekao da je moguće da Zelenski pokušava dopreti do buduće Trumpove administracije kako bi dao do znanja da bi bio voljan pregovarati – sve dok je dogovor na stolu pravedan.
“To mora biti razuman mir, koji ne dopušta ruskim okupatorima da nastave mučiti, represirati i ubijati narod Ukrajine koji je okupiran”, rekao je Zelenski. Rusija je u više navrata odbacila optužbe za mučenje i kršenje ljudskih prava u Ukrajini, uprkos ogromnim dokazima koji govore suprotno.
Trump i Zelenski razgovarali su juče u, kako je Trump rekao, “vrlo dobrom telefonskom razgovoru”. Bivši predsednik rekao je da će “doneti mir svetu i okončati rat koji je koštao toliko života”, dok je Zelenski rekao da su razgovarali o tome “koji koraci mogu učiniti mir pravednim i istinski dugotrajnim”.
Uslovi na koje Ukrajina neće pristati
Ruski predsednik Vladimir Putin nekoliko je puta ponovio poslednjih meseci da bi bio voljan pregovarati s Ukrajinom, ali pod uslovima koji su i dalje potpuno neprihvatljivi Ukrajini i njenim zapadnim saveznicima.
Putin je rekao da će Rusija okončati rat u Ukrajini ako Kijev preda sve četiri regije na koje Moskva polaže pravo: Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje. Veliki delovi tih regija i dalje su pod ukrajinskom kontrolom, tako da on u suštini traži od Ukrajine da se odrekne svog teritorija bez borbe.
Putin je takođe rekao da bi svaki mirovni sporazum zahtevao od Ukrajine da odustane od nastojanja da se pridruži NATO-u. Taj predlog Kijev je nazvao “uvredom za zdrav razum”.
Orisija Lutsevič, zamenica direktora programa za Rusiju i Euroaziju u Chatham Houseu, rekla je da su, s obzirom na Putinove javne zahteve, reči Zelenskog verovatno bile zamišljene kao poruka ostatku sveta.
“To je signal Rusiji i globalnom jugu da Ukrajina nije neka vrsta opstruktivne sile. Spremna je da sedne za pregovarački sto. Ali to ne može biti u potpunosti pod ruskim uslovima i ne može dovesti do kapitulacije Ukrajine pred Rusijom… Putin zahteva kontrolu nad regijama koje ne može vojno osvojiti”, rekla je za CNN.
Trumpov čovek je velika opasnost za Ukrajinu
Ova nedelja donela je još više neizvesnosti na tom planu, jer je Trump objavio da je odabrao Vancea za svog potpredsedničkog kandidata. Vance je ranije sugerisao da bi Ukrajina trebalo da pregovara s Rusijom jer “SAD i drugi saveznici nemaju kapacitet da je podrže”. Sam Trump je tvrdio da bi “okončao rat u jednom danu” i da SAD ne bi trebalo da šalje novac Ukrajini bez ikakvih uslova.
U isto vreme Nemačka, koja je među najvećim podupirateljima Ukrajine, planira prepoloviti svoju vojnu pomoć Ukrajini sledeće godine.
Ako bi se ostvario najgori mogući scenario za Ukrajinu – ako SAD prestane pružati pomoć, Evropa ne poveća svoju pomoć i Ukrajina ne bude mogla pristupiti zamrznutoj ruskoj imovini – Rusija će verovatno početi ostvarivati mnogo veće dobitke.
Analitičari očekuju da će paket pomoći Ukrajini – više od 60 milijardi dolara koje je Kongres SAD odobrio ranije ove godine – Kijevu trajati oko godinu do 18 meseci, što bi moglo biti dovoljno vremena da se Ukrajina pregrupiše i pokrene novu kontraofanzivu.
Lutsevič je rekla da Ukrajina očajnički treba postići uspehe na bojnom polju i zatim videti postoji li stvarna želja Rusije za pregovorima. “Ali kakve dokaze imamo da su Rusi voljni pregovarati?”, rekla je, dodavši da će rat verovatno završiti samo ako se Moskva počne osećati ugroženom. “Mislim da će ovaj rat završiti kada Putin počne osećati da je ruska kontrola nad Krimom ugrožena.”
