Kremlj je s oprezom reagovao na izjave ukrajinskog predsednika, koji je dan ranije pokazao otvorenost prema razgovorima s Moskvom, prvi put od proleća 2022., spomenuvši rusko prisustvo na budućem mirovnom samitu.
Volodimir Zelenski u ponedeljak je rekao da je za učešće Moskve na budućem samitu, nakon konferencije o miru o Ukrajini organizovane sredinom juna u Švajcarskoj. Konferenciji je tada prisustvovalo više desetina svetskih lidera, ali Rusija nije bila pozvana.
„Prvi mirovni samit uopšte nije bio mirovni samit, stoga očigledno prvo moramo shvatiti šta gospodin Zelenski pod tim misli“, kazao je portparol ruskog predsedništva Dmitrij Peskov u intervjuu za TV kanal Zvezda.
Zelenski je ranije rekao da u novembru, mesecu u kojem se u SAD-u održavaju predsednički izbori, želi predstaviti „plan o pravednom miru“, nakon skoro dve i po godine velikog sukoba koji kao posledicu ima stotine hiljada žrtava.
Kazao je i kako želi da „ruski predstavnici“ učestvuju na sledećem samitu o miru u Ukrajini, čiji datum još nije određen. Skoro 20 posto ukrajinskog teritorija još uvek je pod ruskom okupacijom, a izgledi za prekid vatre su minimalni.
Ovo je prvi put od neuspelih pregovora u proleće 2022. i nakon ruskog napada na Ukrajinu 24. februara da je Volodimir Zelenski izneo zamisao o razgovoru s Moskvom a da prethodno nije tražio rusko povlačenje sa ukrajinskog teritorija.
Međutim, Zelenski nije spominjao prekid neprijateljstava, već uspostavu „plana“ na trima područjima. To su energetska sigurnost Ukrajine, čija je infrastruktura opustošena u ruskim bombardovanjima, slobodna plovidba Crnim morem, ključna za ukrajinski izvoz, i razmena zarobljenika.
Istovremeno se na bojišnici ne nazire odlučujući napredak ni sa jedne strane.
Američki izbori
Ukrajina redovno ponavlja želju o povratku suvereniteta nad svim okupiranim teritorijama, uključujući i poluostrvo Krim, koje je Moskva prisvojila 2014. godine. Kremlj je do sada isključivao bilo kakve mirovne pregovore sve dok Ukrajina ne napusti pet regiona koje Moskva želi anektirati i dok se ne odrekne savezništva sa Zapadom. To bi de facto značilo kapitulaciju.
Zapad, koji naoružava Kijev, smatra da je na Ukrajini odluka o tome kada će i pod kojim uslovima pokrenuti pregovore sa Rusijom. „Ako žele pozvati Rusiju na samit, mi ćemo ih podržati“, rekao je u ponedeljak portparol američkog Stejt departmenta Metju Miler, ocenivši ipak da Kremlj ne pokazuje naznake želje za diplomatskim rešenjem sukoba.
Ishod predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama, glavnom savezniku Ukrajine, mogao bi odigrati važnu ulogu u daljem razvoju sukoba.
Republikanac Donald Tramp, koji je u prošlosti hvalio politiku Vladimira Putina, obećao je da će rat u Ukrajini okončati u roku od nekoliko nedelja bude li izabran, zbog čega neki strahuju da će to umanjiti američku pomoć, odnosno podršku koja je danas neophodna Ukrajini.
Politolog Aleksandar Gabujev, direktor Evroazijskog centra Carnegie Russia sa sedištem u Berlinu, veruje da je najava Zelenskog usledila nakon „konsolidacije stavova međunarodne zajednice“ na samitu u Švajcarskoj, gde su se za Kijev zauzeli predstavnici više desetina zemalja učesnica.
