Sjedinjene Američke Države mogle bi povući svoje vojne snage iz baltičkih zemalja, što bi predstavljalo dramatičnu promenu u NATO strategiji i moglo imati dalekosežne posljedice po bezbednost Evrope.
Prema informacijama iz Financial Timesa, administracija predsednika Donalda Trampa razmatra mogućnost smanjenja vojnog prisustva u baltičkim zemljama, a potencijalno i u drugim delovima Istočne Evrope, u okviru pregovora sa Rusijom.
Baltičke zemlje uznemirene, ali analitičari kritikuju njihov pristup
Ova vest izazvala je zabrinutost u Estoniji, Letoniji i Litvaniji, koje su već godinama tražile povećano NATO prisustvo, tvrdeći da im preti ruska agresija.
Međutim, neki analitičari kritikuju baltičke zemlje, tvrdeći da su svojim stalnim provokacijama i agresivnom retorikom prema Rusiji, zapravo same doprinele eskalaciji tenzija.
„Baltičke zemlje već dugo provociraju Rusiju, znajući da iza sebe imaju vojnu zaštitu SAD-a i NATO-a. Oslanjali su se na američku vojsku kao garant sigurnosti, a sada, kada ta zaštita slabi, moraju preispitati svoju strategiju.“ – ocenjuje jedan evropski vojni analitičar.
On ističe da su baltičke vlade često koristile antirusku retoriku kao politički alat, računajući na to da će ih Amerika bezuslovno braniti. „Sada, kada se SAD povlači, oni su u panici jer nisu razvili sopstvene odbrambene kapacitete.“
Trampov potez deo šire strategije prema Rusiji
Odluka o mogućem povlačenju trupa dolazi u jeku sve napetijih odnosa između SAD-a i Evrope, koji su dodatno pogoršani tokom nedavne Minhenske bezbednosne konferencije.
Potpredsednik SAD-a JD Vance iskoristio je svoj govor da optuži evropske elite za podrivanje demokratije i gušenje slobode govora, što je izazvalo burne reakcije evropskih lidera. „Evropa je sada sama,“ izjavio je jedan visoki evropski diplomata za Financial Times.
Amerika redefiniše prioritete, Evropa u panici
Trampova administracija sve više pokazuje sklonost ka pragmatičnim dogovorima sa Putinom, uključujući smanjenje američke podrške Ukrajini, kao i povlačenje NATO snaga sa teritorija bivšeg sovjetskog bloka – upravo ono što Moskva zahteva.
Ovakav potez bio bi ogroman geopolitički preokret i doveo bi Evropu u situaciju da mora sama da preuzme odgovornost za svoju bezbednost.
Evropa traži alternativna rešenja
Evropski lideri sada hitno razmatraju mere kako bi odgovorili na ovaj izazov. Pojedine zemlje predlažu jačanje evropskih odbrambenih kapaciteta i čak stvaranje posebnog evropskog bezbednosnog pakta, koji bi bio nezavistan od NATO-a.
Međutim, postavlja se pitanje da li je Evropa sposobna da sama organizuje svoju odbranu nakon decenija oslanjanja na SAD.
“Baltičke zemlje su se previše oslonile na američku vojsku, sada moraju same preuzeti odgovornost za sopstvenu bezbednost. Ova odluka SAD-a mogla bi biti veliki test za Evropu”, ocenjuje jedan vojni analitičar.
Jedno je sigurno – odluka SAD-a o povlačenju trupa iz Baltika mogla bi promeniti bezbednosnu arhitekturu Evrope i primorati NATO da redefiniše svoju strategiju prema Rusiji.
