Postoje ozbiljne indicije da je švedska bezbednosna služba (Säpo), u saradnji sa sličnim evropskim agencijama, podsticala, ucjenjivala, pa možda i prisiljavala državljane bivših sovjetskih republika da nakon ruske invazije pristupe ukrajinskoj vojsci. Većina tih osoba su bile one koje su u Švedskoj ili drugim državama EU označene kao bezbednosna pretnja zbog islamističke radikalizacije.
Jedan od njih je Viktor Gazijev, Čečen koji je umesto da bude deportovan iz Švedske zbog raznih krivičnih dela završio u ratu u Ukrajini. Gazijev je jedna od šest osoba koje je Säpo 2019. označila kao bezbednosnu pretnju zbog islamske radikalizacije u džamiji u Gävleu.
Deportacija u Rusiju nije dolazila u obzir
Iako je postojala odluka o njegovom protjerivanju, ona nije mogla biti sprovedena zato što bi mu u Rusiji pretila opasnost od progona. Umesto protjerivanja, uvedena su ograničenja – bio je predmet kontrole, morao se svakodnevno javljati policiji, kretanje mu je bilo ograničeno.
U leto 2023. godine Gazijev je napustio Švedsku. On i njegov švedski advokat tvrde da je Säpo vršila pritisak na njega da kao dobrovoljac ode u Ukrajinu. Gazijev je prihvatio tu “ponudu” i, bez važećih dokumenata, preko Poljske stigao u Ukrajinu. Kako kaže, švedska vojno-obaveštajna služba Must je u junu 2023. organizovala njegov put do ukrajinske granice.
“Ne nagovaramo ljude da se bore u Ukrajini”
Fredrik Hallström, operativni direktor Säpa, kaže da služba ne praktikuje aktivnosti o kojima se govori — „ne predlažemo niti pokušavamo nagovoriti ikoga da ode na određeno mesto, a najmanje u ratom pogođenu Ukrajinu“.
Ipak, istraživački program „Uppdrag granskning“ (SVT) otkrio je komunikaciju između Gazijeva i osobe koja se predstavila kao „Fredrik“ i koja je pitao hoće li ga ukrajinski komandant prihvatiti ako ga oni dovedu. Komandant je rekao da mu je to “zvučalo kao povezano sa obaveštajnim službama”.
Se hela ”Säkerhetshotens hemlighet” på SVT Play redan nu. Läs om granskningen här: https://t.co/Nroixi5vE1
— Uppdrag granskning (@granskning) October 8, 2025
U porukama pred Gazijev odlazak iz Švedske, “Fredrik” je pitao da li je Gazijev počinio neka krivična dela u Poljskoj, pošto ruta vodi preko Varšave i preko poljskih graničnih prelaza ka Ukrajini.
Druga osoba označena kao bezbednosna pretnja, Lom-Ali Artsujev, takođe je navodno dobila istu ponudu, sa elementima ucene i pritiska: rečeno mu je da nema budućnosti u Švedskoj i Evropi, i da će se pomoći njegovoj porodici ako ode u Ukrajinu.
Artsujev je u aprilu 2022. odbio da ode u Ukrajinu: „Rekao sam da ne želim da idem tamo. Nisam ukrajinski državljanin. Zašto bih išao ratovati?“
Švedski advokat Tomas Fridh kaže da su i drugi njegovi klijenti čečenskog porekla dobili slične ponude — uz elemente ucene i pritiska.
Istorija čečenskih dobrovoljaca
Čečenski dobrovoljci na strani Ukrajine pojavili su se još 2014. godine, kad je Rusija aneksirala Krim. Formirane su dve jedinice kojima su komandovali Čečeni iz dijaspore. Većina današnjih Čečena koji se bore za Ukrajinu dolaze iz zemalja EU, poput Nemačke, Poljske, Francuske.
Gazijev, na primer, borio se protiv ruskih snaga u Prvom i Drugom čečenskom ratu, a ima i iskustva iz sirijskog konflikta.
Ukrajinski parlament (Verhovna Rada) u oktobru 2022. priznao je tzv. Republiku Ičkeriju — naziv koji koriste pristalice čečenske nezavisnosti — kao teritoriju koju je okupirala Rusija.
Reakcije vlasti
Ministar pravosuđa Švedske, Gunnar Strömmer, kaže da Säpo učestvuje u odlasku nekih ljudi iz Švedske, ali da to nije uz prisilu:
„Ne mogu govoriti o pojedinačnim slučajevima, ali bezbednosne službe kontrolišu osobe koje predstavljaju moguću terorističku prijetnju Švedskoj. To se radi nizom različitih alata, naravno u okviru zakona.“