Čepovi koji su vezani uz plastične boce i bodu ljude u nos dok piju, postali su simbol kritičara koji smatraju da Evropska unija zbog preterane regulacije i birokratizacije zaostaje za zemljama poput SAD-a i Kine u ekonomiji i inovacijama.
Ipak, iako ovakvi čepovi imaju određeno opravdanje – jer se lako gube u prirodi i predstavljaju jedan od najčešćih i najštetnijih morskih otpadaka – postoje mnogo ozbiljniji problemi koji koče razvoj EU.
EU nije tako neslobodna kako se čini
Kako u Ekonomskom Labu navodi ekonomista Velimir Šonje, treba reći da se neke članice EU ubrajaju među najslobodnije ekonomije sveta, da SAD više nije idealan primer slobode i deregulacije, posebno ne u režiji Donalda Trampa i Elona Maska, te da OECD već godinama promoviše načela tzv. „pametne regulacije“. Reč je o deregulaciji koja uklanja prepreke razvoju, ali zadržava osnovne zaštitne mehanizme.
Poljska kao predvodnica deregulacije
U EU sve veći pritisak za deregulaciju dolazi iz država članica. Posebno se istakla Poljska na čelu sa Donaldom Tuskom, a procesi se odvijaju čak i u Hrvatskoj u sklopu pristupanja OECD-u.
Ekonomski analitičar Damir Novotny optimistično gleda na budućnost Evrope i smatra da većina kritika dolazi od političkih protivnika EU.
„Visok nivo regulacije doista postoji u EU. Ali potpuni izostanak regulacije ne znači automatski ubrzan ekonomski razvoj. Naprotiv, jasna regulatorna pravila pretpostavka su za uspeh. Kada bi regulacija bila jedina prepreka blagostanju, najrazvijenije zemlje bile bi one bez ikakvih pravila, a to nije slučaj“, kaže Novotny, pozivajući se na istraživanja nobelovaca Acemoglua i Robinsona („Zašto nacije propadaju?“).
GDPR kao kočnica
Jedan od očiglednih problema je Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR). Iako je namenjena zaštiti privatnosti građana, u praksi je stvorila značajne administrativne barijere. Posebno su pogođene kompanije koje razvijaju AI alate i zdravstvene tehnologije, jer je usklađivanje sa GDPR standardima izuzetno skupo i komplikovano kod većih inovacija.
Novotny naglašava da je ovde reč i o političkom pitanju, jer zaštita podataka ima veze sa razumevanjem demokratije i individualnih sloboda.
Regulacija veštačke inteligencije
EU je 2024. usvojila AI Act, zakon koji treba da spreči zloupotrebe AI-ja, diskriminaciju i širenje lažnih informacija. Međutim, mnogi smatraju da stroga pravila mogu odvratiti istraživanja i razvoj ka drugim tržištima.
Mario Dragi, bivši premijer Italije i guverner ECB, upozorio je da EU već zaostaje u tehnološkoj trci upravo zbog prevelikih regulacija. Ipak, Novotny tvrdi da EU u nekim oblastima AI-ja prednjači – na primer, preko 600 nemačkih startapova uspešno razvija AI rešenja, a kompanija Helsing GmbH postala je lider u razvoju AI borbenih dronova.
GMO i biotehnologija
Regulacija GMO-a u EU toliko je stroga da su mnoga istraživanja preseljena u SAD i Aziju. Novotny ističe da je ovde važan i uticaj Katoličke crkve, iako istraživanja pokazuju da GMO nije štetan po zdravlje.
Klinička ispitivanja
EU je znatno konzervativnija u kliničkim ispitivanjima nego SAD. Procedura odobrenja je komplikovanija i sporija, što usporava razvoj novih lekova. Ipak, evropska farmaceutska industrija je i dalje najrazvijenija na svetu – najbolji primer je razvoj uspešnog vakcinalnog programa protiv kovida.
Zelena tranzicija i „odustajanje od radikalnih ideja“
Zelena tranzicija kroz Green Deal i sistem trgovanja emisijama CO₂ donela je visoke ciljeve, ali i velika opterećenja industriji. EU je u međuvremenu ublažila neke mere:
- Omnibus paket (2025.) smanjuje regulatorne troškove za 6 milijardi evra i podstiče investicije od 50 milijardi.
- „Stop-the-clock“ direktiva (2025.) omogućava odgodu primene određenih direktiva i podizanje pragova za obavezu primene.
- Ublaženi su ciljevi za smanjenje emisija kod novih vozila.
Novotny smatra da je EU odustala od radikalnih ideja zelenih pokreta i ušla u realističniju fazu.
Slabija dinamika preduzetništva
Jedan od ključnih problema EU je manjak dinamike u preduzetništvu. Otvaranje i zatvaranje firmi traje višestruko duže nego u SAD, a kapital građana usmeren je u banke umesto u rizične investicije.
Kulturne barijere takođe igraju veliku ulogu – u mnogim delovima Evrope stabilnost se više ceni od rizika. Čak i u Švedskoj, koja ima snažnu startap scenu (Spotify, Klarna), investitori pokazuju manju sklonost riziku nego u SAD-u.
Nedovoljna veza nauke i ekonomije
EU ima izvanredne naučnike, ali njihova istraživanja često se komercijalizuju izvan Evrope. Nedostatak povezanosti između univerziteta i industrije usporava razvoj.
Ipak, Evropa je uspela da prati SAD u kreativnim industrijama, gde ljudski talenat i ideje predstavljaju osnovni kapital.