Neška Robeva, legendarna bugarska gimnastičarka, poslala je dirljivo pismo Novaku Đokoviću, pohvalivši ga zbog hrabrog stava i istrajnosti.
Oduševljena njegovom posetom Sofiji i egzibicionim mečom sa Grigorom Dimitrovim, Robeva je istakla Novakovu autentičnost, posebno njegovu borbu za slobodu i dostojanstvo, čak i pod pritiscima.
“Ti nisi samo šampion na terenu, već i slobodan čovek, i to ti mnogi zavide”, napisala je Robeva, govoreći o specifičnom duhu Balkana i tradicijama koje Novak Đoković brani svojom jedinstvenom ličnošću i stilom.
Emotivno pismo Bugarke srpskom teniseru vam prenosimo u celosti:
“Počela sam da gledam, a ne tenis, počela sam da gledam tvoje nastupe, posle tvog odbijanja da se podrediš želji da ti nametnu nešto u šta duboko ne veruješ (i meni, ako je to bitno) i čemu se celo tvoje biće odupire. Znala sam da te neće slomiti jer si čovek, sportista, Balkanac i ne stidiš se i ne plašiš se da to izgovoriš naglas pred čitavom svetskom gomilom koja šišti.
Nemoj se stideti da se nazivaš Srbinom! Za razliku od mnogih koji ti zavide, ne na slavi, ne na novcu, već pre svega na tome, što možeš i što jesi slobodan čovek! Čovek, pa sportista! Da se možeš odreći bezbednog, luksuznog života bez oblaka, zarad sporta i pre svega zarad stvari koju sportom braniš i koju, nažalost, mnogi ne razumeju. Zapravo, malo ko to razume (van naroda i svoje zemlje), ne mogu da progutaju da to činiš na jedinstven način, nekad kroz smeh, zadirkivanje, nekad kroz suze…
Ali uvek sa verom i samopouzdanjem pobednika. Gledala sam tvoje učešće na nedavnom takmičenju, radovala se tvojoj pobedi, kao naša deca. Igrala sam i pevala pesme, zajedno sa tobom, dočekivala sam te u Beogradu. Posle košmara nazvanog otvaranjem takmičenja, posle gluposti sa ženama u boksu, nakon što su ruskim i beloruskim sportistima uskratili pravo da predstavljaju svoju zemlju i ćutanja učesnika, vratio si mi veru u smisao sporta. Hvala ti!
Zahvaljujem na časti kojom si nas počastio, na cilju koji si prihvatio, na radosti kojom si ispunio i naša srca… Imala sam i imam izuzetne prijatelje zahvaljujući sportu širom sveta, ali srpska, turska, rumunska, grčka, balkanska prijateljstva su nešto drugo. Posebna su – nezaboravna. Uverena sam da Balkan i naše zemlje nose u sebi energiju, kulturu i temelje, evropskije, ali i drugačije od onih koji sebe smatraju visoko civilizovanim, ali sa sadističkim zadovoljstvom ruše tradicije, nameću obrasce, pokušavajući da unište svaku slobodu mišljenja i raznolikosti.
Balkan će živeti zajedno, u to sam ubeđena, kada se rodi još sledbenika Đokovića koji mogu da kažu: ‘Hvala, brate!'”.
