Aljbin Kurti smatra da pošto Priština preuzme sever Kosova i Metohije, snage Kfora ne treba više da bude na administrativnom prelazu, već da bi taj posao trebalo da preuzmu tzv. kosovske bezbednosne snage. Iz tog razloga želi da Vojsku Srbije natera da se povuče ponovo pet kilometara od administrativne linije, upozorava general Mitar Kovač.
Takozvani premijer Kosova Aljbin Kurti zatražio je vraćanje Kopnene zone bezbednosti od pet kilometara između Srbije i tzv. Kosova, zbog navodnih pretnji koje je Beograd upućivao u poslednje dve godine.
Kurti želi da preuzme kontrolu
On je kao povod za to naveo „napad“ u Banjskoj za koji tvrdi da je imao za cilj širok i dug sukob u cilju aneksije Severa, kao i da Srbija hoće podelu Kosova.
Profesor dr Mitar Kovač, general-major u penziji i direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, objašnjavajući šta se zapravo krije iza ovog Kurtijevog zahteva, podseća da je Kopnena zona bezbednosti uspostavljena Kumanovskim vojno-tehničkim sporazumom i Rezolucijom 1244.
„Kopnena zona je predviđala da se ka unutrašnjosti centralne Srbije, dakle, u dubini od pet kilometara u zoni koja obuhvata Bujanovac, Preševo i Medveđu, ne nalaze naše oružane snage osim regularnih policijskih snaga. Međutim, dogovorom Kfora i Vojske Srbije od 2004. godine su uspostavljene zajedničke patrole naše vojske i ove NATO misije duž administrativne linije, čime je praktično i ukinuta Kopnena zona bezbednosti,“ navodi Kovač.
Priprema za zvanično proglašenje vojske Kosova
Ono što Kurti sada želi jeste, kaže on, da udalji Kfor sa administrativnog prelaza i da umesto tih snaga na prelazu ubaci patrole njihove takozvane vojske.
„U suštini, ovo je jedna vrsta pripreme koju Kurti vrši očekujući političko razrešenje statusa tzv. Kosova i zvanično proglašenje vojske Kosova. U tom kontekstu on želi da se otarasi naše vojske iz tog područja, što bi značilo da bi ubuduće naša vojska za ulazak unutar tih pet kilometara ka administrativnom prelazu morala da traži odobrenje od Prištine, ako bi ona dobila status koji očekuje,“ kaže naš sagovornik.
Kovač kaže da bi to značilo da bi propusnost između juga Srbije, to jest, takozvane „Preševske doline“ bila još veća nego što je sada.
Dugoročni geostrateški plan
„Kurti očito razmišlja dugoročno geostrateški. Ali sada, u ovom trenutku, smatra da je ovakav zahtev regularan jer je uspeo da na Severu uspostavi političku dominaciju. Jer Srba nema u kosovskim strukturama ni vlasti ni bezbednosnog faktora, zbog čega on misli da Kfor treba da se povuče u unutrašnjost i da faktički statira na KiM, radeći neke manje bitne stvari, a da Priština preuzme kontrolu nad administrativnim prelazom. I to je sve,“ kaže Kovač.
On podseća da je Kopnena zona bezbednosti duga 382 kilometra, kao i da je pod kontrolom Vojska Srbije, osim u jednom delu na tromeđi Severne Makedonije, Kosova i Centralne Srbije, tamo se u bazi Kozjak stalno nalaze pripadnici Žandarmerije. Njihovi primarni zadaci su borba protiv terorizma i sprečavanje ilegalnih migracija,
Kurti tvrdi da je u poslednje dve godine Srbija četiri puta dovodila svoju vojsku na „granicu“, što je po njemu dodatni razlog za obnovu kopnene zone bezbednosti u širini od pet kilometara, kao i vazdušni prostor koji je odlukom Kfora sužen sa 25 kilometra na deset u korist centralne Srbije.
