Srđan Janković, jedan od dvojice optuženih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić, tokom istrage ubistva saslušan je četiri puta – jednom u policiji i tri puta u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru. Njegov iskaz nalazi se na osam strana optužnice.
Optužnica protiv Jankovića i njegovog navodnog saučesnika Dejana Dragijevića je potvrđena.
Janković je prvi put saslušan u Policijskoj upravi u Boru 5. aprila, dan nakon hapšenja. On je tako rekao da radi u JKP “Vodovod” sa Dejanom Dragijevićem i da su tog jutra dobili radne naloge za poslove koje treba da završe tog dana, kao i da su prvo otišli u naselja Malazija i Suvaja, gde su završili oko podneva, a potom ih je šef Zoran Zdravković uputio u Banjsko Polje da proveze šaht u Ozrenskoj ulici.
Tamo smo stigli oko 13.20 sati. Ispumpali smo vodu i utvrdili da nema curenja, već da se voda prirodno skuplja usled podzemnih voda. Intervenciju smo završili za nekih pola sata, nakon čega smo seli u auto i krenuli uz Orzensku ulicu. Izašli smo na glavnu ulicu i nastavili uzbrdo do jedne napuštene kuće. Zaustavio sam vozilo ispred kapije i ugasio ga, pa smo izašli da odemo u toalet. Nismo nikog videli, ni čuli u blizini – ispričao je Janković u policiji, piše Republika.
Janković je potom opisao kako su nakon toga seli u automobil i da je krenuo u rikverc kako bi se okrenuo, a zatim nastavio niz ulicu. Nakon četiri do pet metara Dejan mu je, kako je ispričao, rekao da stane jer su udarili u nešto, ali on to nije čuo. Zaustavio je automobil i Dragijević je izašao iz njega.
Video sam da otvara zadnja desna vrata i da preko alata ubacuje dete koje je bilo bez svesti, ali je pomeralo ruke, a onda je seo u auto i rekao mi da vozim. Video sam da je u pitanju devojčica, sa kosom srednje dužine, da je obučena u maslinasto zelenu jaknu i roze pantalone i čini mi se da je imala bele patike. Krenuo sam automobilom niz ulicu i zaustavio sam se blizu prve raskrsnice da vidim da li ima nekoga u blizini ko je mogao da nas vidi. Tada sam pitao Dejana šta ćemo da radimo, a on je rekao da je “ona već gotova” i da ćemo da smislimo nešto, da je negde bacimo – dodao je.
Tada je ispričao da je Dragijević izašao iz automobila, a da se on okrenuo da vidi šta radi i da je video ruke oko detetovog vrata i da je gornji deo tela devojčice bio desetak centimetara podignut sa alata na koji je bilo položeno. Ispričao je da su potom nastavili da voze, a da ih je vozač jednog belog automobila kroz prozor pitao da li su videli neko dete, na šta su mu oni odgovorili da nisu.
Dogovorili smo se da dalje idemo Starobanjskim putem, i kada smo stigli do deponije sa desne strane puta, Dejan mi je rekao da stanem. Ja sam pozvao nekog starca od kog je trebalo da kupim crep, a Dejan je za to vreme šetao po deponiji. Kad sam završio razgovor, Dejan mi je rekao da izađem iz auta, što sam i uradio. Prišao sam Dejanu koji je stajao sa desne strane vozila i on je otvorio zadnja desna vrata i rekao mi da uzmem devojčicu i da je izvadim napolje. Levu ruku sam prebacio ispod gornjeg dela tela deteta, a desnu ispod donjeg. Više nije davala znake života. Dejan je išao ispred mene i rukom mi pokazao gde da je ostavim. Gledao je da neko ne naiđe – ispričao je Janković.
On je istakao da je prišao ivici bedema gde je bila gomila smeća i telo devojčice spustio na strminu među smeće, a potom se vratio u automobil, nakon čega su otišli u firmu. Posle toga otišao je u naselje Malazija po crep, dok je Dejan otišao kući i nisu se čuli.
Dok sam bio u Malaziji, zvao me je šef Zoran da mi kaže da se javim direktoru Goranu Paviću, a on mi je rekao da se vratim u firmu jer treba da idemo da tražimo dete. Sa direktorom sam otišao u Banjsko Polje da tražimo devojčicu Danku koja je nestala, iako sam znao gde je devojčica i šta se sa njom desilo. U sredu 27. marta Dragijević i ja smo išli istim vozilom po radnom nalogu ka Banjskom Polju i Dragijević mi je rekao da mora da skloni telo devojčice sa deponije. Ja sam mu rekao da ne smemo to da radimo jer ima previše policije – dodao je.
Janković je ispričao da ga je Dragijević 28. marta, dok su radili, pitao da li je “završio to što treba da završi”, misleći na sklanjanje tela devojčice, na šta mu je Janković rekao da nije, a da mu je Dragijević rekao da je on to rešio, pošto Janković nije smeo.
Pitao sam Dejana gde je sklonio telo, a on je rekao da je to njegova briga i nije hteo da mi kaže. Nisam znao da je dete ugušeno do momenta kada mi je to rekao u policijskoj stanici – zaključio je svoju izjavu u policiji.
Janković je istog dana saslušan u Višem javnom tužilaštvu u prisustvu izabranog advokata Živadina Bogdanovića i tamo je rekao da želi da se brani ćutanjem.
Obrt na drugom saslušanju- sve negirao
Janković je ponovo saslušan u tužilaštvu 4. juna na predlog svog branioca i tada je rekao da ne ostaje pri iskazu koji je dao u Policijskoj upravi u Boru, kao i da želi da iznese odbranu pred tužilaštvom. Tada je ispričao novu verziju događaja.
26. marta oko sedam sati sam, kao i obično, otišao na posao u JKP “Vodovod” u Boru. Do osam smo dobijali raspored od poslovođe, a Dejan Dragijević i ja smo dobili raspored za rad u mestima Suvaja i Malazija, nekon čega smo trebovali materijal u magacinu jer radimo na poslovima zamene vodomera domaćinstvima. Nešto pre 13 sati Dejan je dobio telefonski poziv od šefa Zorana Zdravkovića da odemo u Banjsko Polje u Orzensku ulicu da otklonimo kvar. Taj nalog je bio usmeni, dok su ostali bili pisani – rekao je Janković u tužilaštvu.
U Banjskom Polju ih je, kako je ispričao, već čekao vlasnik domaćinstva, koji je stariji čovek. Janković je rekao da je on otvorio šaht u dvorištu koja je bila puna vode i da su Dragijević i on uz pomoć pumpe izvukli vodu iz šahta i konstatovali da ne postoji kvar. On je ispričao da su Dragijević i on počeli da rade zajedno mesec do mesec i po dana pre nestanka devojčice.
JKP “Vodovod” nam je za radne zadatke dao službenu “fijat pandu” bele boje. Putni nalozi za vozilo su na ime našeg poslovođe. Kada krenemo na radne obaveze radne naloge smo popunjavali sami jer je nalog otvoren za celu radnu nedelju. Ceo dan sam 26. marta vozio službeni automobil. Službeno vozilo ima dva sedišta i tovarni deo, a između sedišta i tovarnog dela u kom držimo opremu za rad. Tamo je i radna garderoba – rekao je.
U Banjsko Polje su, kako je rekao, stigli oko 13.30 sati i zadržali su se do 20 minuta. Nakon što su završili posao u Ozrenskoj ulici, ušli su u automobil, a pošto mu je Dragijević rekao da mora da ide u toalet parkirali su se pored napuštene kuće u blizini koje je bilo žbunje.
Parkirao sam vozilo tako da je bilo okrenuto ka kući i tada se auto nalazio van puta. Dejan je izašao iz auta i otišao dva-tri metra dalje. I ja sam izašao iz vozila i otišao u wc u blizini kapije kuće. Mislim da smo se vratili istovremeno. U dvorištu napuštene kuće sam video ženu i jedno dete. Dete je bilo visine do mog pojasa. Žena se polako kretala dok je držala dete za ruku, ali ne znam da li je bio dečak ili devojčica. Ne mogu da opišem ženu, ali je bila okrenuta licem prema nama – dodao je.
On je rekao i da u blizini napuštene kuće nije video nijedno vozilo, a ni druge ljude ni vozila u neposrednoj blizini tog dvorišta. Nakon što su se vratili u automobil krenuo je u rikverc tri do četiri metra i za to vreme na putu nije video dete. Potom se vratio istim putem koji je došao i otišao ka izlazu iz Banjskog Polja.
Pri uključenju na glavni put sam stao da stavim pojas. Na putu nisa video ljude, ni vozila. Dok smo išli ka izlazu iz Banjskog Polja, naišli smo na beli “pikap”, bilo je službeno vozilo. U tom autu su bila dva muškarca, izgledali su mi kao radnici. Vozač je spustio prozor i pokazao da stanem. Stao sam i spustio prozor, a on me je pitao da li sam video dete na putu. Rekao sam da nisam video nikakvo dete, a kolega Dejan je isto rekao da ga nije video – rekao je Janković.
“U policiji su me tukli i pretili mi”
Naveo je i da je 29. marta takođe radio sa Dejanom puno radno vreme, a da je posle 15 sati otišao da uzme crep sa kolegom iz Šarbanovca, kao da i da je iz Zlota krenuo kamion koji je trebalo da preveze crep. U Luku su, prema njegovim rečima, stigli oko 18 sati, gde je proveo vikend tako što je u subotu hteo da ide da ore njivu, ali da je pozvan u policiju da da izjavu.
Tada su mi uzeli auto, to je bilo 30. marta. Sutrdan sam uzeo “audi” od prijatelja jer nisam imao svoj auto, da bih otišao na sahranu bivšoj tašti. Auto sam vratio oko 16 sati. 1, 2, 3 i 4. aprila Dejan i ja smo išli na redovne radne zadatke, a posle posla se nismo čuli, ni viđali. 26. marta nisam autom udario dete, Dejan nije ubio dete dok je bio sa mnom. Na mapi mogu da pokažem kretanje službenog auta koji sam taj dan vozio, kao i gde sam se zaustavljao. Dete nije postojalo, ovo za šta me tužilaštvo tereti nije tačno. U policiji u Boru su me tukli i pretili su mi. To mi je bio najteži trenutak u životu. Ne znam ko me je tukao, imao sam kapuljaču na glavi. U policiji sam priznao da sam izvršio ubistvo jer sam bio u granici sa smrću – zaključio je Janković odbranu u tužilaštvu.
Odgovarajući na pitanja tužilaštva, rekao je da ga u kancelariji, dok je davao odbranu, nije tučen. Advokatu, kako je ispričao, nije rekao da su ga tukli “jer nije znao za sebe”, ali je dodao i da se “ne seća da li je advokat bio prisutan”. Na pitanje tužioca da li je video devojčicu staru dve godine u Banjskom Polju, Janković je rekao da “nije video nikakvu devojčicu”, ponovio je da nije udario dete, da Dejan Dragijević nije ubacio telo deteta u automobil, da ga nijedan od njih dvojice nije davio. Rekao je i da je kod deponije stao da bi telefonirao i da nisu bacili telo deteta na deponiju.
Sa Dejanom, ponavljam, nisam pričao o detetu. Nije spominjao brata i oca. Mogu da se zakunem u svoje najmilije da nisam ubio dete, a da nije ni Dejan dok je bio sa mnom. Navodi Naredbe o sprovođenju istrage nisu tačni, nisam ubio dete. Službeno vozilo nisam prao posle 26. marta jer nije ni bilo prljavo – rekao je Janković odgovarajući na pitanja.
Ponovo saslušan
Srđan Janković je u toku istrage još jednom saslušan u tužilaštvu i to 19. juna. Tada je rekao da ostaje pri svemu što je prethodni put rekao u tužilaštvu i da je spreman da odgovara na pitanja tužioca. Odgovarajući na pitanja on je detaljno opisao položaj službenih vozila kada su stali u Banjskom Polju i ponovio kako je izgledalo zaustavljanje u blizini kuće ispred koje je nestala Danka. Takođe je ponovio i kojim putem su išli ka izlazu iz Banjskog Polja, kao i da ih je zaustavio čovek (Dankin otac prim. aut) koji je pitao da li su videli dete.
Nismo čuli nikakav zvuk, nikakav udarac tokom vožnje – rekao je, a potom ponovo ispričao kako je izgledalo njihovo zaustavljanje u blizini deponije.
Na pitanje tužioca da li konzumira alkohol, rekao je da pije kod kuće, a da za vreme radnog vremena i kada vozi ne pije, kao i da 26. marta uopšte nije konzumirao alkohol. Kada je u pitanju Dejan Dragijević, takođe je napomenuo da Dejan nije pio, barem ne dok je bio kod njih.
Radnu odeću i obuću koju sam nosio tog dana nije prao, niti menjao do kraja radne nedelje. Za sebe to mogu da tvrdim, a za Dejana ne znam. Živim sa ocem u selu Luka, sa njim sam u dobrim odnosima. Boravim u stanu u Boru, bio sam sam jer u zgradi nemam prijatelje. Na poslu sam dobar sa svima, nemam koga da izdvojim. Sa Dejanom se družim na poslu kao kolega, a privatno se ne družimo i njemu nemam šta da se poveravam – rekao je Janković.
U tužilaštvu je ispričao i da je poznavao Dejanogovog brata Dalibora Dragijevića zbog toga što je on takođe radio u “Vodovodu”, a da njihovog oca Radoslava Dragijevića ne poznaje. Dalibora, rekao je, u vreme pre nestanka devojčice nije viđao jer je on bio angažovan na poslovima u selu Zlot u kom je i živeo.
Ivanu i Miloša Ilića ne poznajem, a dete sam video samo na slici – zaključio je Jankoviću tokom trećeg privođenja u tužilaštvo.
