Kristijan Šmit upozorio je na opasnost „prikradajućeg raspada” države BiH, ukazujući da je međunarodna zajednica potcijenila secesionističke težnje.
On je naveo i da ne ne isključuje mogućnost uvođenja sankcija Republici Srpskoj.
Šmit je, u intervjuu njemačkom „Dojčlandsfunku”, prenio da se trenutno intenzivno razgovara o sankcijama kao reakciji na težnje za otcepljenjem.
„Zamislivo je da se uslovi svaka uplata koja stiže u BiH, ili da se oni, koji se ponašaju suprotno Dejtonskom sporazumu, odnosno eventualno usmjeravaju sredstva u sopstveni džep, budu izloženi sankcijama”, poručio je on.
Šmit je kazao da, kao visoki predstavnik, ima nadležnost da odluči o takvim mjerama.
„Ako se radi o očuvanju mira u ovom regionu i zemlji, a to ima posljedice po susjede, onda moraju sve mogućnosti biti izvađene iz ladice i stavljene na sto”, rekao je on.
Ukazao je da u svojoj ladici ima takozvana Bonska ovlašćenja i da ima ključeve da ih izvadi, te ne isključuje da će ih iskoristiti.
Istakao je da je zahvalan novoj šefici diplomatije Analeni Berbok što je rekla da može da iskoristi ta ovlašćenja.
Upitan koliko je blizu RS secesiji, Šmit je kazao da politički faktički još nije blizu.
„Ne verujem da vidimo veliki plan, jednu veliku strategiju, već samo pokušaje i pitanje koliko daleko može da se ide, a to je velika opasnost i prikradajući oblik disolucije zemlje”, naglasio je on.
Kaže da se secesionističke težnje Milorada Dodika, koji je, kaže, u „ranim godinama bio veoma konstruktivan”, ne mogu vidjeti bez pogleda u kalendar.
„Iduće godine se održavaju izbori u BiH, a Dodik, koji je član Predsjedništva BiH, želi i u RS da vodi politiku predizborne kampanje”, objasnio je on.
Upitan za podršku Rusije Srpskoj, kaže da nije prisustvovao razgovoru Dodika i Vladimira Putina, ali i tvrdi da su oni bili kratki, što ipak pokazuje da Rusija ima veliko interesovanje za RS.
Šmit dodaje i da je sretna okolnost što u cijelom regionu, a tu se posebno osvrće na Srbiju, ne postoji interes za eskalaciju situacije i krize, a da Rusija želi da svima proda svoje energente.
Govoreći o evropskoj perspektivi rekao je da BiH nije ispunila nijednu od 14 tačaka liste EU.
To, tvrdi, ima veze sa blokadom vlasti, sa disfunkcionalnošću, jer neki vode politiku “prazne stolice” i politiku destrukcije.
Preporučio je EU da se pokrenu određeni oblici međukoraka.
Upitan za američkog predsjednika Džozefa Bajdena i njegovo poznavanje Balkana, Šmit je kazao da on odlično poznaje region, i da ima tim koji se intenzivno bavi zapadnim Balkanom i posebno BiH.
„Mislim da Amerikanci rade i na zajedničkoj strategiji sa EU i sa Britancima”; objasnio je on pohvalivši posebno angažovanje Velike Britanije sa svojim izaslanikom generalom Pičom.
Rekao je da je stekao i dobar utisak od Džeku Salivanu, izaslaniku SAD, ali ponavlja da je više godina propušteno.