Iako na evidenciji nezaposlenih u Srpskoj ima hiljade radnika raznih profila, čak i onih za koje pojedina preduzeća traže radne dozvole za uvoz iz inostranstva, poslodavci kažu da se biroima i ne obraćaju jer smatraju da tamo nema adekvatnog kadra koji zaista želi da radi.
Tropik
Prema podacima Zavoda za zapošljavanje Republike Srpske, na kraju septembra ove godine bilo je 66.504 nezaposlenih, od čega 52.007 njih sa određenom stručnom spremom, a 13.497 bez ikakvog zanimanja.
Aktivnih tražilaca posla samo sa trećim stepenom stručne spreme na kraju septembra bilo je 21.211, od čega ugostitelja, za kojima u ljetnim mjesecima vlada jagma, 2.193.
Nezaposlenih sa diplomom iz metalske struke bilo je 3.917, tekstilaca 1.393, a građevinara 509.
Iako su ti brojevi jasni, poslovna zajednica tvrdi da radnika u ugostiteljstvu, metalskoj struci, građevini nema ni za lijeka.
Zašto poslodavci ne angažuju nezaposlene sa biroa, predsjednik Upravnog odbora Udruženja poslodavaca ugostiteljstva i turizma RS Zlatan Tatić priznaje da nema objašnjenje.
“Sa Zavodom nemamo saradnju i zaista im se ne obraćamo kada imamo potrebu za dodatnim zapošljavanjem. Zašto, ne znam. Smatram da ti statistički podaci u 90 odsto slučajeva nisu tačni i da ti radnici postoje samo na papiru jer ljetos konobara nije bilo moguće naći. Sada je situacija nešto bolja jer su se vratili oni koji su radili na moru, s tim da će oni, čim zima prođe, opet otići na primorje”, priča Tatić.
Uprkos čestoj potrebi za angažmanom dodatnih radnika, pomoć Zavoda nisu tražili ni u metalskoj firmi “Vineks-M” iz Čelinca.
“Do novih radnika dolazimo uglavnom tako što zadržimo učenike koji su kod nas obavljali praksu. Trenutno nam treba jedan strugar, ali nismo se obraćali Zavodu. Smatram da se dobri majstori ne mogu naći na njihovoj evidenciji. Onaj ko zna posao ne može biti nezaposlen jer trenutno vlada velika potražnja za adekvatnim kadrom”, kategoričan je direktor pomenute firme Dalibor Džombić.
Portparol Privredne komore Republike Srpske Vladimir Blagojević smatra da jedan dio onih koji se nalaze na biroima radi na crno, bilo u nekoj firmi ili za sebe, da drugi uopšte ne žele raditi, a treći se ne pronalaze u zvanju za koje su se školovali.
“Nema više nijedne grane privrede kojoj ne nedostaje adekvatna radna snaga i skoro pa je nemoguće da privreda vapi za određenim zanimanjem, a da neko s tim profilom čeka na birou. Brojna preduzeća imaju konstantno otvorene konkurse i ako je neko aktivan tražilac posla, logično je da bi se i javio na njih, što se ne dešava. To je dokaz da ti ljudi ne žele da rade ili su angažovani na crno”, priča Blagojević.
Direktor Zavoda za zapošljavanje Republike Srpske Miroslav Vujičić ne spori da u Srpskoj na jednoj strani postoji suficit određenih zanimanja, a na drugoj deficit, ali naglašava i da poslodavci imaju predrasude.
“Zašto poslodavci sami traže radnike iako je naš posao da posredujemo, ne znam. Imamo situacije da nam se određene firme obraćaju sa zahtjevom za radne dozvole strancima, a da prethodno uopšte nisu tražili radnu snagu koju mi imamo na evidenciji”, tvrdi Vujičić.
Priču da su ljudi fiktivno na evidenciji nezaposlenih, Vujičić smatra nelogičnom.
“Mi se više ne bavimo zdravstvenim osiguranjem i ne vidim zašto bi neko bio na birou ako stvarno ne traži posao. Ne vidim kakve to posebne benefite može ostvariti ako je na našoj evidenciji, a da to nije pronalazak posla”, kategoričan je Vujičić.
Društvene mreže
Zlatan Tatić dodaje do do novih radnika većinom dolaze preko viber grupa i oglasa koje objavljuju na Fejsbuku i Instagramu.
“Ispostavilo se da je to najjednostavniji i najbrži način da pronađemo ljude. Zatečen sam tim podatkom da je ugostitelja trećeg stepena više od 2.000 na birou”, kazuje Tatić, piše “Glas Srpske”.