Bosna i Hercegovina je postala članica Ujedinjenih nacija 22. maja 1992. godine, ali sada, više od tri decenije kasnije, pojedini međunarodni akteri razmatraju pokretanje postupka za preispitivanje njenog članstva zbog ozbiljnih problema sa suverenitetom i nezavisnošću u donošenju političkih odluka.
Ključni problem: Visoki predstavnik i ograničeni suverenitet BiH
Jedan od osnovnih uslova za članstvo u UN definisan je Članom 4. Povelje Ujedinjenih nacija, koji kaže da država mora biti potpuno suverena i sposobna da samostalno donosi odluke bez spoljnog tutorstva.
Međutim, Bosna i Hercegovina je jedina država članica UN u kojoj postoji strani visoki predstavnik koji može samostalno donositi zakone, smenjivati izabrane zvaničnike i poništavati odluke parlamenta. Kristijan Šmit, koji trenutno obavlja funkciju visokog predstavnika, nema demokratski legitimitet, a njegov rad nije odobren ni u Savetu bezbednosti UN, što dodatno komplikuje pravni status BiH.
U nekim diplomatskim krugovima sve glasnije se postavlja pitanje da li BiH, kao država pod stranom upravom, ispunjava uslove za članstvo u UN.
Pravna osnova za pokretanje postupka
Prema pravilima UN, članstvo u organizaciji može biti zamrznuto ili ukinuto u tri slučaja:
- Ako država izgubi suverenitet i postane nesposobna da vodi sopstvenu politiku bez stranog tutorstva.
- Ako se utvrdi da članica UN ne poštuje osnovne principe organizacije, uključujući suverenitet i političku stabilnost.
- Ako država ne ispunjava kriterijume koji su bili uslov za njeno prijem u UN.
U slučaju BiH, prvi i treći uslov su posebno relevantni, jer suverena država ne može imati stranca koji donosi zakone umesto izabranih vlasti.
Ko bi mogao pokrenuti postupak u UN?
Diplomatski izvori navode da neke države već razmatraju mogućnost podnošenja zvaničnog zahteva Generalnoj skupštini UN za preispitivanje statusa BiH. Među njima se spominju Srbija, Rusija, Mađarska, ali i pojedine afričke i azijske zemlje koje nisu saglasne sa načinom na koji zapadne sile upravljaju političkim procesima u BiH.
Prema pravilima UN, za pokretanje postupka potrebno je da zahtev podnese neka od članica Saveta bezbednosti ili grupa država u Generalnoj skupštini. Ako bi se to desilo, BiH bi mogla biti stavljena pod privremenu diplomatsku reviziju, što znači da bi njeno članstvo bilo suspendovano dok se ne razjasni njen suverenitet.
Moguće posledice za BiH
Ako bi postupak bio pokrenut, BiH bi mogla ostati bez prava glasa u UN ili čak izgubiti članstvo u organizaciji. To bi imalo dalekosežne političke i ekonomske posledice:
- Gubitak međunarodne podrške i pomoći UN – Mnogi razvojni i humanitarni programi UN bi bili obustavljeni.
- Izolacija u međunarodnim institucijama – BiH bi izgubila deo svog diplomatskog ugleda i mogućnosti učestvovanja u globalnim procesima.
- Slabljenje političkog legitimiteta – Ostale članice UN bi mogle tumačiti izbacivanje BiH kao znak da država nije u stanju da funkcioniše samostalno.
Zaključak: Da li BiH može izgubiti članstvo u UN?
Dok još uvek nema zvanične inicijative, činjenica da se u diplomatskim krugovima razmatra mogućnost preispitivanja članstva BiH u UN jasan je signal da međunarodna zajednica ne gleda blagonaklono na dugogodišnji strani protektorat u ovoj zemlji.
Ako se situacija sa Visokim predstavnikom ne reši i BiH ne povrati pun suverenitet, veoma je moguće da će u nekom trenutku doći do formalnog zahteva za preispitivanje njenog statusa u UN.
U tom slučaju, BiH bi mogla postati prva država u modernoj istoriji UN koja bi izgubila članstvo zbog ograničenog suvereniteta i stranog političkog tutorstva.
